Звезда

Стр. 240

3 В Е

3 Д А

Број 30

у искушењу да постанем опет непослушна и кокетна као што бејах прошлог вечера, поглед на њега биће довољан да ме од тога задржи. Видећеш, пријатељу, овај мали накит биће верни чувар и истинита амајлија наше среће. Јелена Тјакобићеба

КаИЖЕВНОСТ Положај француеких књижевника пре шееет година. Још пре неколико деценија нису се велики франпуски књижевници, као што је познато, ни из далека овако богатили, као што је то данас случај. 1835 године — тако прича Жирарден, један духовити фејтониста било је у Француској од прилике две стотине особа, које су редовно куповале литерарне новости т. ј. нове књиге. Њима је било придружено још осам стотина библиотека за иозајмљивање књига, читаоница и томе подобно; свега је дакле било око хиљаду сталних купаца за лепу књижевност. Ако изузмемо песнике, онда су се ондашњи књижевници могли поделити у пет редова или група. Прва група: књижевници, чије су се књиге продавале до 2500 примерака, и који су добијали за свако своје дело 3 до 4000 франака хонорара. Таква су била двојица: Виктор Иго и Пол де Кок. Друга група: 1500 примерака; 1500 до 1750 франака хонорара за једно дело. Овамо еиадају управо четири писца Балзак, Сулје, Си и, по свој прилици, Жанен. Трећа група: 1000—1200 примерака; 1000 до 1200 франака хонорара. Ова се група састоји из шест књижевника, међу којима је био најзнатнији Алфонз Кар. Четврта група: дванаест писаца, који су дотеривали до боо— 900 примерака и добијали 500 до 8оо франака за свеску. Међу њима се налази Алфред де Мисе. Али многобројни беху књижевници пете групе, чија су се дела трошила једва око 500 примерака и који добијаху 100 до 500 франака хонорара. Теофило Готје, чији „Сго^еб^иев" изиђоше у издању од 200 примерака, рачунао се дуго време међу ове последње.

Ко је напиеао „Чича Томину колебу?" Госпођа Харијета Бичер Сто,*) пиеац у целом свету чувене књиге */ Рођена 1812 у Личфилду, прославила се својим друштвеним романом „Чича Томина колиба" (1852), који је имао у своје време огромнога успеха и у главноме допринео, да трговање и злоупотреба са робовима — црнцима — постане у Северној Америци морална немогућност. Иначе је овај роман са свим средње литерарне вредности, као што су јој у опште остали многобројпи романи без икаква вишега значаја. Из Америке је ово дело прешло у Енглеску и буде у брзо на лондонским позорницама за народ драматизирано, а као позоришни комад постоји одавно и на нашој позорници. Бичер-Сто је писала и песме, које су пуниле више књига, али, као и многа друга дела њена, биле су религиозне природе и без велике вредности. Као кћи америчког теолога и као жена професора теологије, бавила се и сама много теолошким и религиозним питањима, па се на тај начин може лако разумети и ова њена последња изјава.

„1Јпс1е Тогп'5 сађт", од које има на енглеском језику више издања, него ма које друге књиге; која је преведена на све живе језике, и створила својој списатељци име и значај другога Гарибалде — као што један од њених биографа тврди. Та жена, дакле, признала је на један, за наше просветно столеће мало незгодан, начин, да она револуционарна приповетка није чедо њеног рођеног духа, него да је она била само оруђе у Божјој руци: — Тако ми дођоше привиђења, једно за другим, и ја само написах, што сам видела. А што г-ђа Бнчер Сто доцније није више ништа нанисала, што би се са њеним првим делом могло ма и приближно мерити, служи свима мистнчки расположеним особама само као доказ за њену божанску инспирацију и чини је у очима енглеских методиста погодном за предмет, помоћу кога би Бог могао да објављује своју вољу, изабравши је за спаситељку притешњеног црначког народа, као американску Јованку Орлеанку.

Мицкијевићев епоменик у Лавову. Међу Пољацима скупљају се прилози за подизање споменика великом пољском песнику Мицкијевићу, чија ће се стогодишњица прославити 12 декембра ове године. До сада је скупљено 10 .000 форината. Споменик ће се поставити у Лавову, као „вечити протест" противу цара, који је забранио Мицкијевићеву прославу у Варшави.

ЗАНИМЉИВЕ СЕПТИЕСЦЕ Највећа дрвета на евету јесу ова: 1, Мајмунско хлебно дрво. Његове гране шире се 50 до 60 стопа, а лисната круна представља цео обим од. 160 стопа у просеку. Стабло је дебело 34 стопе. У селу Гран Галовр у Сенегамбији, находи се једно тако дрво избушено услед старости и у њему Дрнци држе своје скупове. Рачунају да има 5—6000 година. 2, Вунасшо дрво што расте у Исгочној Индији и Кини. Плод му превучен вуном, која се д& прести и од које Кинези справљају хартију. Стабло му је бодљасто и дебело 70 стона. 3, У Немачкој има једна лгта која има близу 700 година и с круном јој је просек 400 сгопа. 4, Француска има највећи раст , који је висок 60 стопа а при земљи дебео 27 стопа. У изумрлим деловима стабла има једна собица од 10 стопа дужине и 9 висине. Около је клупа од истог дрвета и има један прозорчић. 5, На Етни ј е чувен ј едан кестен у обиму 80 стопа 6, На' Криму код Балаклаве има један орах за кога веле да има 150 година и даје годишње 700.000 ораха г а својина је иет иородица. Стабло му је 20 стоиа дебело. 7, У Индији има један банан под чијим хладом могу 7000 хаџија да се одмарају. За њ веле да је постојао још у време Александра Великог. Ч Ј[\ј\ Д Колико издаје Европа за евоје владаоце. Кажу, да европски становници плаћају годишње за издржање