Звезда

Б рој 33 __ ____ 3 В Е — Зар овоме варалици? Варалици, што ми је отео јуче у Касини шеснаест франака на Лисабону! Не желим да га частите, — рече Глафира љутито. — Е, то не може тако, Глаша... Обећали смо му раније... Кад си хтела тако, онда није требало ићи с њиме. А кад си већ пошла, онда на што би то било! Људи изидоше из кола, да опруже ноге. Глафира је и даље седела у колима. Кочијаш скочи с бока и запали лулу. Механџија донесе вино. Започеше пити. — Наспи и кочијашу вен руж, вели Николај Ивановић, а главом маше на кочијаша. — Вер, пур коше! И кочијаш је пио. — Уо(;ге загЦе, тез81еиг5 е1: тас1ате... клањао се он. — Уоиз е(:е5 1ез гибзез... Оћ, поиз аипопз 1ез гиззез! (У ваше здравље господо и госпођо... Ви сте Руси... Ох, ми волемо Русе). Пошто искапи вино, он иостаде куражнији и фамилијарнији. Он приступи Глафири Семјоновној, и извињавајући се за непри јатност, што јој се јуче десила у Касини, стаде доказивати да је он добио, а не она, и да је према томе по праву подигао новац са стола. •— Але, але... же не ве па парле авек ву... викала је Глафира кочијашу, и мушкарцима довикну: — Господо! уклоните кочијаша од мене! ТТТ та је он на ме навалио. — Еј, мусју! Оди овамо! Пиј овде! викао је Николај Ивановић иза зеленога стола, где се беше сместио с Коњурином. — РагсТоп, тас!ате... рече кочијаш Глафири, пајој се поклони и одступи. ГТут се и даље пењао уз брдо, или спуштао низ брдо и даље могаху видети с лева раскошне виле, а с десна плаве морске даљине. Кочијаш поткрепљен вином и фамилијарношћу својих господара, с већим одушевљењем стаде причати о знаменитостима на путу, којим су ишли. — УШа Рагс1оп... рече он, показујући високу камену грађевину. — УШа Сгепоп, УШа бсћокг... Он је причао још и о занимању господара тих вила: ко је од куда родом, како се обогатио, ко је фабрилант, ко је банкар, који од које актриле страда; али њега нико није слушао. —- Брбљај, брбљај, мусје; све једно, нико те не разуме... рече Николај Ивановић. — Ја га баш врло добро разумем, хвали се Глафира, — али не желим од кочијаша разговор слушати! Указа се раскошна вила , с булеваром, дивним вртом, који беше ограђен решетком од жице. У сред једне цветне ронделе био је водоскок. Наиђоше на врата од виЛе са каменим стубовима. На вратима стајаше крупан лакеј, гологлав, у плавом фраку са сјајним дугмад>;ма, у црвеним, плишевим панталонама, високим, црним чарапама и плитким ципелама с пређицама. Он је сто)ао поносито, избацивши напред десну ногу, и пушио цигару, пуштајући у ваздух колутове дима. Глафира погледа на њ и уздркта. У томе лакеју познаде она . „капетана" Васиљевића, који је јуче с њима доручковао и играоу здању на кољу. И Коњурин погледа лакеја, па рече:

3 Д А Стр. 261 — Тхи! Ене сад!. Овај наш земл>ак одео се у шарену одећу; прави петао!... Гле молим те. он је лакеј, а :ш држасмо.... — Ми држасмо да је бар гроф, или ако не то секретар посланства... Моја љубазна женица пронашла да је аристократ, и без обзира на то, што га први пут види, — похитала Је да потрчи с њим по салону испод руке! рече Николај Ивановић, планувши у гневу. — Ћутите... Ви сте ме с њим познали ! обрецну се Глафира Семјоновна и жмирајући сузним очима подвикну кочијашу: Але, Коше! Але, пљу вит! Пуче бич и коњи потеглише... Пред њима беше висок брег и на овоме се уздизао велики замак. Они се приближаваху Монаку. Још више, на другој планинској тераси угледаше они МонтеКарло, са његовим знаменитим играчким домом. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

СТАРИ ЗЗОГЊ — ЈЕА^ КАМЕА1Ј У Лик-де-Борну, пријатноме и са путника врло познатоме градићу, свакога дана шетао се по тргу ситним, несталним корацима један старац, одевен у живописну оделу вођа, оделу од црне кадиве, са плавом, вуненом капом и црвеним појасом. У руци му је био дугачак, окован штап, о бедру му је висио козји мех, а на леђима је носио секирицу и свежањ једека. На његовим упалим старачким прсима сијала се једна медаља с овим натписом: „Огист Лањеро, вођ прве класе." Он је једва корачао; чинило се да му има бар седамдесет година. Но то му ипак није сметало да обилази око путника, поздрављајући пх с поштовањем и нудећи им своје услуге, а није потребно ни рећи да су те услуге биле стално одбијане. Огист Лањеро био је у младости својој један од најхрабријих н .највештИјИх вођа у Лпк-де-Борну. Он је први продро и путницима отворио пролаз V величанствену арбејску долину, чија језера, глечери и водопади и сада изазивају дивљење у странаца. Он је први пронашао стазу којом се за пет часова може попети из арбејске долине на чувени впс Лијон-Блан, који се до тада сматрао као неприступан. У то је време Огист Лањеро био снажан и одважан младић, којега су лепе путнице са задовољством посматрале. А он, страсно љубећи планину, једино је посматрао водопаде, снежна поља, хаос од стена, те прекрасне и променљиве природине слике усред којих је живео. Двадесет година он је свакога дана,од месецајуна па све до октобра, водио странце у своју арбејску долину на свој вис Лијон-Блан, и за сваки такав излет он је осећао неку неисцрпну, увек нову страст. Каква сласт и пријатна шетња! Лањеро је полазио после доручка, око дванаест и по часова. Ишао је у гостионицу или вилу оних странаца који су желели предузети излет. Он их је водио дуж Нивете, бујне пла-