Звезда

Б рој 33 3 В Е

неколико речи из једнога ииома са женске стране. У неколико позната списатељка Илза Фрапан, пише једном немачком књижевном часопису, између осталога, и ово: »Да би се избегло неспоразумљење, као да се овде тиче песничких производа мале вредности, т. ј., уметничи незнатних радова великога песника, потребно је само да се сетимо, да песник »Рата и Мира« и »Ане Карењине" ове, од светске литературе, као узор дела признате творевиве ' својих ранијих година, данас такође нотцењује, јер она не одговарају његовом данашњем идеалу уметности, ономе који треба сав народ, — сиромашни и богати, отмени и незнатпи, обиазов ни и иеоб/пзов ти, — подједнако добро да разуме, да га прими и да му од користи буде. Нови романи, коју треба сада да угледају света постали су у истој перијоди Толстојева делања, у којој и она два велика позната и призната романа његова. И зато има изгледа, да ће читалачки свет, који не дели Толстојево доцније мишљење наћи у њима највећа уметничка уживања." Француски и енглески листови, који, међу тим, траже од Толстоја право штампања ових радова за доб/ е па/ е, јамачно су оваког истог мишљења. И тако ми имамо да благодаримо овим Духоборцима, што ћемо доћи до неколико романа и новела, које би Толстој иначе сигурно нли осакатио или понигптио. Па кад већ Духоборци имају оваку заслугу, онда је право, да се и с њима мало упознамо: Они су некакав огранак Расколњика или Старовераца у православној руској цркви, ко.ји је постао у осамнаестом столећу. Исто као и Квекери позивали су се Духоборци на некакву унутрашњу светлост, полажу мало вредности на спољашњу цркву са њеним светим тајнама, литургијама и поповима; избегавају заклетву и ратну и војену службу, одбацују црквену науку о светој тројици и божанству христовом итд. Од свога постања још били су много гоњени, док најзад, под Александром I. не нађоше мира и стално огњиште у Тавриској губернији. Никола I премести их 1841. у Транскавску. И ево сада, после педесет и више годишњега незгоднога живота, допуштено им је, да се са свим из Русије иселе, и то подељено на две стране света, једни — на Кипар, други — у Канаду. Ј. У. —

,,31оуспка". Као пнтересантан прилог модерном покрету међу женама може да послужи оснивање словеначког часописа „Словенка", који стоји на са свнм модерноме становишту. У својој последњој свеспи, ишеђу оеталога, посвећен је један есеј гро.фу Толстоју, у коме се парочито говори о његовом литерарном делању и критички се расветљава његов, макар н индиректан, утицај на развиће модерног женскот покрета. Лист се уређује онако, како се мора уређивати лист, који разуме свој задатак. А наша „Домаћица" ?! Она нема појма о томе, шта би требала да буде. Она доноси похвалне беседе о овоме или ономе дану. Доноси у рђавом и добром преводу приповетке с брда

3 Д А С тр . 265 с дола, без икаква избора. Доноси редовно „Афоризме", понајчетнће — љубавне. А овда онда појави се и по које „вађење флека" или „неговање ноктију". Ни у чему нема плана, нема системе, нема методе. Коме би пало на памет, да из „Домаћице" проучи рад и кретање нашега женскиња, тај би увидео — да није могао ништа увидети.

— Загребачку „РгозујеШ" извештава њен „српски коресподент из Београда", да више чувених слависта посвећују у последње време своју пажњу напредној српској Народној Библиотеци. Нарочито се истиче између осталих заслужна делатност Др. Мурка , доцента на бечкоме университету, који је, како кажу, у Народној Библиотеци скупљао материјал за своје дело: „Немачки утицај на словенску књижевност".

Многојезична штампа. У Сједињеним Државама Североамерчким броји штампа свега 2200 дневних листова и око 15000 недељних, полумесечних или месечних часописа. Од тих листова излази велики број на језицима ванамеричких народности. Међу њима је, сем енглеског, заступљено још 23 језика. Тако, поред осталих, налазимо један руски часопис, 5 португалских, и пољских, међу њима 7 недељних часописа — два кинеска листа (у Сан Франциску), I јерменски (у Њу Јорку), 5 финских. На чешкоме језику излазе 2 дневна листа у Њу Јорку, 2 у Чикагу, I у Клгвленду; на данском језику: 3 у Чикагу, и 4 по другим местима; на талијансКом језику 2 у Њу Јорку и 2 у Сан Франписку. Осим тога има још: 7 словеначких, 30 шведских (међу њима ни један дневни лист), и норвешких, 5 мађарских, I грчки, I арапски, 18 хо.тандских, 4 литавска. 12 јеврејских листова. Али су најм:;огобројнији немачки листови, од којих у свакој већој америчкој вароши има подобар број; на друго место долазе француски, који су такође готово преко целе уније распрострањени; а на трећем оу месту шпански, од којих се, сем других места, налазе и 4 у Аризони а 12 у Новој Мексици.

Најмилија јела владалачка. — Никола II бели цар, господар мира, има, кажу, врло умерен апетит. Он избегава народна јела свога иространога царсгва, па чак и добар астрахански ајвар; али за то милује »1.>гап<1а(.1е с1е Шше§«, — провансалско јело од рибе са зејтином, белим луком и навлаком — само га он једе без белалука. Аустриеки ца.р предтпоставља свима осталим јелима меко телеће печење са каквим добрим сосом; а италијански краљ воли, на против, слаткише и особити је пријатељ различитих кремова. Немалки цар особити воли тице, а његов пријатељ Султан, једе као »болестан човек« пре