Звезда

Б рој 36 му се војнички занат, на ће, ваљда, гонити све до генерала. А џаба му његово генералство Па би ли ми мог'о, господине, још за двије постати ђенерал, кад је сад — аха, баш ми на памет дође — господин »прајтер«? — Би, би, ако Бог да, а мислим у себи, ама над тукцима.* Средоје се трже и скочи. — Сједи... Причај ми још што. — Немам кад.... Мрак је... — Други пут, ако Бог да. — Збогом, господине! — У добри час, Средоје! У Загонима 1895.

КАИО ЈЕ У ПАКЛУ Како Је у паклу? Питаш, а ко би душо знао! Нико нам отуд није „извеигћ.е" какво дао. Но има о том прича. Ја по њој оањам сада, Како је тамо, доле, на дну ча^авог ада: Ужаени пламен шиОа грешна и нага тела! Јаук и пиоку отрашну пропра^а демон емехом. И безброј оатана црних врхов'ма оштрих отрела Грешнаку срце ваде, препуно вечним грехом! Тамо ее кикот чује ! Демон се цери еада И гледа Титију младу, где евоје лице гребе! Она осећа увек: да ра^а јаетреба млада, Кој' у утроби њеној раотрже самог себе!... А тамо, уз етрмо Ордо, уморни Сисиф то је. Он ваља тешки камен, који се доле вра-ћа ! Икоион тамо, даље, окрећ.е коло овоје Ах, мила моја, грех се троструком казном плаћа! Погледом преплашеним по целом паклу пре^и Тамо умире Тантал, у води, од тешке же^и ! И Данајеве кћ.ери тартаром црним Олуде, Цриећи вечно воду у проврћене оуде ! Зашто затвараш очи? Небој се! Прича е' тако! И ми емо згрешили много, па и нае чека пако. Ја ти показах муке, ти ее на једну реши И заборавом покри. Слатко је кад се греши!... I 894 - Тјранислаб.

* Тукац се зове у Босни и Лици ћуран. Ур.

С тр. 285

ГДЕ ПОШОРАНЏЕ ЗРУ од н. а. љејкина (Наставак) XXVI Одмах им паде у очи здепаста фигура банкарева: црвеио и широко лице, опточено ретком брадом и брковима; велика ћела; наочари с окрајцима од коре корњачине на носу; и гомиле злата и сребрних монета од пет франака. Папирни новац стоји му обашка. Друг његов беше млад човек, са слаткокиселим изгледом, и капуљицом на глави; имађаше симпатичан глас тенора; задатак му беше да креће механизам рулету. Једно пет, шест играча, међу којима је и једна дама у годинама и у црнини, — бејаху заузели места око стола; остали су стојали. Они, што су седели, беху играчи на веће суме. Пред њима су такође лежале гомиле злата и сребра. Један међу њима био је човек у годинама, плав, са оловним очима, као у рибе, али и поред њихове мирноће, он се необично љутио, бацао је све злато, и на неколико места од једном. 'Гако се исто љутио и један младић, зачешљан и зализан, као да је из кутије искочио, у широким панталонама, пругастим и заврнутим, са бриљантском иглстм у марами и запонцима на рукавима од кошуље, који беху не мањи од мале тацне. И он је играо само у злато, а седео је уза сто боком, избацивши ногу у страну. За сваким губитком ударао се по колену и нешто мрмљао. Дама је играла и у злато и у сребро, — на црну и црвену пољу. Она је непрекидно гризла своје бледе усне. Неколико пута паде јој у део по једна мала гомила; она није чекала да јој банкар лопатицом новац пригрне, већ је скакала, и са средине стола пригртала себи новац рукама, па је онда удвајала своје ставке. — Чудна ствар: и овде срећа иде дамама... рече Глафира, посматрајући игру. Коњурин и Николај Ивановић у ћутању мотрили су игру. — Ах, сад се сећам! Та ја сам у Комлових видела овакав исти рулет, само што је био мањи, наставља Глафира Семјоновна. — Овде је, чини ми се, понајзгодније метнути новац на нумеру; само никако не могу да разумем, колико се овде даје, кад се добије на нумери. — Никола Ивановићу, ја ћу да метнем на црвену.... шану она мужу. — Чекај, имаш кад, чу се одговор. — Ово је богме велика игра. С малим новцем се ту не приступа... рече лагано Коњурин. — Е, да... Нашто снебивати се! Ови дижу и мале паре на врло учтив начин, одговара му Николај Ивановић. — Руж!.. викну на мах Глафира Семјоновна и баци два франка на црвено поље. Играчи је погледаше и насмејаше се. Здепасти касир одгурну јој натраг њена два франка, па стаде говорити нешто француски. —■ Коман! ишчуђава се Глафира. — Гле, Никола

3 В Е 3 Д А