Звезда

Број 8

3 В Е 3 Д А

Стр. 63

Тада покојничина сестра приступи ономе другоме несрећнику, који је непрестано плакао и клечао, таче га прстом по рамену и врло опорим гласом, који он до тада никад из њених уста није чуо, заповеди: — Одлазите! Но како се чинило да он то није чуо, она понови: — Ви немате шта више овде да радите: свршено је! —• Да, свршено је! промрмља он дижући се. И не имајући довољно хладнокрвности и јунаштва да последњи пут целива чело оне коју је толико љубио и коју више никад неће видети — он изиде. ]$е/г. Ј. рајић.

позор2пина 22:1=0 Свршетак о глумцима. — Глумачка управа. Динуловић је глумац, који се напустио. Он је комичар и то рођен, створен за комичара, ■ али се није разрадио. Како је још пре неколико година створио неколико улога, које ће остати типске за нашу позорницу, он од тада по готову није ништа учинио. То је штета. Он нити је преоптерећен улогама, нити су му улоге таквог рода, да их је баш тешко креирати. Особито сад је постао и редитељ, па је и то требало да га ободри на посао. Али он остаје врло добар глумац — кад игра свој репертоар. Према Вељи Миљковићу природа је била раскошна. Кад је ступио на позорницу имао је диван стас, још лепшу главу и врло пријатан орган. Људи који су волели позориште полагали су у њ најлепше наде, и он је убрзо постао најсимпатичнији глумац. Баш у најбоље доба он напусти позорницу и ' пође тражити срећу у порезницима. Није је нашао. После извесног времена врати се на позорницу, оде у Нови Сад а затим дође опет у Београд, али већ порушен и с дефектом, који позорница не подноси. Али како је Веља глуа.ац од расе то, кад се напрегне, може још врло добро да игра и карактерне улоге. Ипак је он врло добар у карикатурним (у „Др. Оксу", „Једва стече зета" итд.) улогама. СаваТодоровићје,релативно, од скора на позорници и постигао је огроман успех. Он је данас једини глумац који може да „створи« сваку улогу коју добије. Он још нема аукторитета и не може још да носи комад, али ће то доћи само ако се не забатали. Он јако осваја публику, а то је и врло ласкаво и врло опасно по њега — као и свако друго ласкање за човека. То допадање може да учини да се Сава стереотипише и да стане, а то би значило монотонија и његова пропаст. Али је он ваљада видео како су прошли толики пре њега са много већим талентом, само зато, што су брзо и после првих успеха уобразили да су велики глумци и да немају шта више да уче и да раде. Сава је још и млад и здрав па зато му се ваља још дуго напрезати, док не стигне до праве висине, где глумац може живети само од капиталаЈа му желим добру вољу и јаку издржљивост ; остало све има.

Чича Илија, најомиљенији, најсимпатичнији наш глумац, никаконеможе дастаненаправи пут.У њега је један невероватан имитаторски таленат, каквог јадоданас нисам срео, и то га омета у његовом послу. Чича Илија оно што није видео не уме да представи, али опет зато оног, ког је једном видео, пренеће на позорницу тако верно да се сам оригинал мора смејати. Ко је њега видео као Пемака, као Цинцарина у „Потери" „Живот за динар" и „Четири милијуна рубаља", као „Штанцику" у „Избирачици" тај се из комада само њега сећа. Али као оригиналан глумац запиње и не може да се учврсти у једној струци. Међутим мени се чини да то њему не би било тешко. Ваља додати да он има веома леп и пријатан глас као певач. Али наш први певач од како је овог позоришта остао. је без супарника, Раја Павловић. Он је као неким чудом, а за његову несрећу, остао непрестано на београдској позорници, ма да му је његов глас могао отворити ма коју позорницу у Европи. Код нас не само што је и остао неоцењен. и ниподаштаван но му 1'е још и сметао. Обично се вели за Рају да је добар певач али да је лош глумац, што је једна заблуда и неправда. Раја је врло добар глумац у допунским улогама као какав примитивнији тип. У „Јованчиним сватовима" нпр. он је тако исто одличан глумац као што је одличан певач, и сећам се да на мене није ни мало већи утисак направио онај певач који је у „Орега Согтсјие" у Паризу играо Јована. Само што се то код нас овде не сме да каже! Раја је мало прилен, то је истина, али за овакву плату Милорад Петровић је пријатне спољашности са доста лепим способностима али неук и неамбицијозан. Он још неће да се отресе свога акпента, ма да му је толико пута речено да глумац са акцентом не може опстати на престоничкој позорници. Кад би Милорад хтео радити имали би у њему веома ваљана глумца за млађе љубавнике. Он је довољно ватрен за то. II најзад, Јеша Божовић, који је један.од најстаријих, а сигурно најсавеснији глумац. Он није глумачки таленат, али је врло скрупулозан и честит глумац, који одлично отправља онај посао који мујеповерен. Божовић поштено зарађује свој хлеб, и ја сам врло задовољан што то могу на овај начин овде да констатујем. При том је он глумац који се најбоље маскира и има најлепши, најчистији језик. Ко површно суди о овим мојим оценама може узети да ја сматрам Божовића као бољег глумца него чак Гавриловића, јер о овом нисам толико добра рекао. Али би такав закључак био скроз погрешан. Не може ту бити сравњења. Ја само хоћу да кажем: да Божовић према својим способностима, својој плати, своме положају и своме гласу, врши боље свој позив од Гавриловића, који је наш први глумац, највише плаћен и „славом увенчан." Гавриловић је бољи од осгалих али је његово место на које је он стао тако велико, да је он још мали за њ, а не напреже се да се узвиси. То је све.