Звезда

ВРОЈ 9

ИЗЛАЗИ ушорником, чешбршком и недељом ЦЕНА: за 1 вдесехз; X динар или X згруна Прегплату примају све поште у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ лист

Претплатутреба слати : ШТАМПАРИЈИ ПАВЛОВИћА И СТОЈАНОВИћА Неплаћена ппсма не примају со Рукописи не враћају се. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ДУБРОВАЧКОЈ УП. БР. 9

БР07 10 XXX 9 . Д.

Уредник: Јсгнко ЈУ(. јјесе/гинобић

10 XXI 9 . г2Ц.

СИНОЋ (ПО ВИКТОРУ ИГУ) —«►Кад пред вече ветар пирка, И милује благим летом... Са мириеом душе овоје, Отвара ее двет за цветом... С незнаних ее етрана тио Тајанетвена тама лева... И е главицом.иепод крила, МеЈ, гранама тица енева. И мирише дах проле^а... Ал' к'о твоја младоет није, И еијају ејајне ввевде Твоје очи — још ејајније... Ја шапутах тада тио... У евечаном томе чаеу Душа евоје благе химне По топломе зраку раеу.... Но1х је била тако чиета, А ти тако еветла, мила! Изгубљена давно вера На болној се души евила. И звезде еу трепериле У нееталном златном ејају... Ја им рекох да на тебе Светлоет евоју проеипају... И док е неба злато пада, И док тама земљу крије, Из погледа твога нек' ее На нае сре^а, љубав лије...

14. Јуна, 1897.

Ј/Зндрија Хбанобић.

ГЛАВА V ТОРБИ ИЗ ЗБИРКЕ: „РАЗВЕЈАНИ /1ИСТОВИ" — Б. Б. -«8- (наставак) И, као да се беше и сувише уморио са тако дуге реченице, необичие за његов лаконски говор,

задија се, обриса рукавом знојавно чело и нешто чуперака с гологлаве, ирепаљене главе, па, као у одговор на моје питање, тек сада се наже са свим до мог ува и прошапта, не скидајући очију с оне тачке отуда из мрака: — Црни Микља! И, доиста, сад и ја разазнадох силујете једне високе, крупне људескаре и сићушне, нежне, хитлене сељанке. Повукох рибара за рукав, као да његово сумњиво, страшљиво понашање и мене обхрва. — Његова прелепа Бисенија! Ленша је од горске виле!... Чух са свим већ на уву своме, чисто уздрхтани шапат суровог рибара. И, ко би се надао, да и сурови и суморни Ивко, што удила, мреже и риболов, беху сва његова мисао и сви снови, сва поезија и проза — умеде бити и осетљив и усхићен! Чисто га зачуђено омерих. Он се беше налактио на одголићену кошчату минЈицу и погледом као да гуташе Микљу и Бисенију. Његове чуперке разгонио је лаки поветарац; пространо ћелаво чело, скоро до темена, сијало се спрам мркога лица, а у очима, као да се разлио некакав сањалички израз, као код човека удубљеног у шарне снове младости, прошлости. »Црни Микља«... само име што изусти, па ми беше јасно и страховање његово и толика обазривост и предострожност да га ко не чује, ил не ода и не прокаже. Црни Микља ...страшило и ужас на далеко и на широко: уз Саву и низ Саву и Дунаво. Најчувенији и најопаснији криумчар од утока Дрине до утока Колубаре, па чак до утока и највеће реке српске — Мораве — у Дунаво; коме беху познате и у највећем олују и у најгушћем мраку: све аде, сви броди, спрудови, сви прелази, заклони, врбаци, урвине на тој пространој граници воденој између Србије и Аустрије, а која се пружа на неколико стотина километара уз воду и низ воду... Пролазаше поред нас натмурена, крупна и висока људа, широких плећа, очију као жива жеравица, што као муња пресецају и прелетају, види се, вична, једним погледом да омере и да оцене човека. Ноге вите, руке кошчане, чело високо, затурено. Суро рухо, одабрано, скупоцена венедијска