Звезда

Број 9

3 В Е 3 Д А

Стр. 71

Једна изрека теолога Схафија: Одиста је добро за човека, да познаје вредност свога положаја и границе својега разума, па према томе да поступа у животу. * Тааво је говорио: Три су ствари, које ја себи желим, па да човека сасвим подвргнем под своју власт: да се сам себи чуди, да много полаже на своја добра дела и да заборавља своје грехе. * Ибен Чеваба затражи једном од свога роба чашу воде. Кад је роб на ову заповест свога господара одговорио: „хоћу!", наредио је господар, да га казне. Неки су га упитали за узрок: — „Хоћу!" може само онај да каже, који би могао и „нећу!" рећи, а то се овоме не пристоји. * Једном упиташе Хасана, шта је то смиреност? „Она се састоји у томе" одговори он, „да се поносито уздигнемо изнад богатих и моћних". * Ако своме суседу нанесеш штете, Бог ће учинити, да он твоју кућу наследи, — каже једна арапска пословица. * „Зашто продајеш своју кућу?" упиташе једног човека. — „Јер не могу да продам својега суседа", одговори он. * Распитај се о суседу, пре него што кућу купиш, и о сапутнику, пре него се на пут кренеш, ■— каже друга арапска пословица. * -Ј Калиф Омар је говорио: „Нико не може на дуже време да скрије од људи свој прави карактер; сваки суд пропушта оно, што у себи садржи". * Љубазно лице задобија пријатеље; ведар поглед је мрежа, у коју се љубав хвата, вели Софијан бен Ојаина. * Ел-Мусави рекао је о неком човеку, који је имао лепу спољашњост али ружну нарав: „Лепа кућа са неваљалим кирајџијом". * Буди лукав, кад си међу лукавима, а начини се глуп, кад си међу лудацима. * Не терај шале са великима •— навући ћеш тиме често мржњу њихову; нити са сићушнима — јер ће се према теби много обезобразити. * „Којој се врсти људи сме најмање веровати?" упиташе неког мудраца. — „Онима", одговори овај, „којима је увек у устима вера и оданост". *

Шта је опрезност? — О људима рђаво мислити. * Живот је само немиран сан, а смрт је буђење. Ј. V-

ИЖЕВН ОСТ Пеихологија од Матића из Јагодине I Школа понеке људе — унесрећи. Својим идеалним радом она,.често пута, унесе у свест многих лица апстрактно знање и чежњу што се са наслеђеним способностима истих не да идентификовати. Услед те наметнуте свести школом и њих самих, душа таквих особа остаје целога века неспокојна; вазда уображава нешто више, жели, тражи, чезне. У њој се јавља нека искра разума са реченим својством, али нема унутарње снаге, да би то у себе потпуно примила и такве воље да то постигне. То су фатални људи. Да су били остављени себи и да су биле одмерене њихове личне способности, они би остали — премасвојој вредноћи — изврсне писмоноше, кондуктери, спедитери, самсари и т. подб. Овако су за жаљење, јер ви видите, да је промашен циљ њихова онредељења. 2 Карактерно је у оваких лица, да су обично врло вредна и трудољубива, те школу сврше добро и испите, често, положе одлично. Показују се дакле, гладни науке и тиме вас подсећају у свему на оне мршаве краве из фараонова сна, које су појеле 7 дебелих, па су ипак остале — мршаве. С овим опет у вези је друга једна особина код њих, а то је јака склоност за писањем. Наравно ово је за књигу права погибао. Јер како су охоли, њима ништа није да изнесу неистинита факта, а то је у науци горе од велеиздаје. Међутим ако им се замери на том послу, они безобзирце грде, псују, кезе се — само да вас одбију. Тако је за њих и постала фраза: Б1е Иаггеп тасћ! сЈаз \Уј.ззеп ип§е2о§еп. Нема им, дакле, помоћи. Нису глупи ал им је свест борнирана. Они не виде да само подражавају и у свему — подбацују. 3 За карактеристику оваких типова наведе нас један, тако звани, професор, чије се име находи у овом натпису. Кога од Звездиних читалаца може занимати да га и у појединостима позна, тај мора прелистати његов превод: Основи Емпиријске психологије од Јерузалема и мора прислушнути његову дреку у Искри бр.: 21, 22,