Звезда

Стр. 80

3 В Е 3 Д А

Број 10

увек готови положити живот и полажу га и често га губе за своје уверење, него се тим уверењем непрестано управљају и по њему поступају и у ситницама, па по њему и мисле. Они неће да имају својине; они не маре за вршење власти; својина их срди и толики су пријатељи једнакости, да се ни оделом, ни јелом, ни станом, ни постељом не разликују ни за длаку међу собом. У својим погледима тако су ревносни, да се одричу жена и љубави, да би им могјш боље служити, и иду у сапогама..." „Ех!" викну Велето, „домишљам се, какви су то комунисти, које помињете. То су фратрови... А зар не знате, зашто се фратрови чине да су изузетак од правила, које постављам ја? Зато, јер су комунисти у животу само зато, да би постали најпрепреденијим индивидуалистима... после смрти. Под тобожњим колективизмом тражи сваки своју корист, спас душе, која не може слити се с другима, а радост свога тела тражи у блаженству; већи део славе , купљен за једноликост и одрицање од сваке својине и сваке светске користи... Да, казаћете да сам луд: нико се сваки дан не жртвује за туђе добро. То су практични индивидуалисти... било овде, било у рају... али увек индивидуалисти. Човек је комунист само споља, јер нема економске или друштвене теорије, која би могла поништити ја. Ако је по вољи, хоћу вам причати случај, који је доказ за ту страшну истину у свој њеној наготи и умној свирепости. Причаћу вам то са неколико речи: „Познао сам се тесно са социјалистичким комунистом, врло ревносним, пуним уверења и осим тога одважним. 'Гај човек гледао је смрти хиљаду пута у очи и најпосле му за неки његов неразумни дивљи посао бацише рукавицу и послаше га у заточење на острво Фернандо По. Случајно сам путовао на истој лађи.... Диже се ужасна бура; помамни таласи ударали су у лађу, која већ поче тонути, те спустише и чунове. Један од њих, најмањи, беше пун жена и деце и због сувишна терета хоћаше да се потопи. Гледали смо да га одржимо ужетима, докле је део људи на њему прелазио на већи чун. У том тренуту узбуђености и неописане забуне замолише комунисту, да држи уже. Он га ревносно шчепа и с почетка осећаше само лак свраб; али га ноче длан жећи, као да на њему има жеравицу. Пусти ли, пропали су људи и чун; ваљало му је трпети, па макар му се здерала кожа и месо. Али бол биваше све јачи, постајаше страшан и комуниста запсова, пусти уже и виде, како чун потону у воду, као камен. Он се смутио — нашто порицати то? — али ми је признао, кад би га рука сто пута тако болила, да би сто пута пустио чун да потоне. То је наш хлеб насушни. Двадесет живота нема толике цене, као једина наша фактична патња." Велета умукну и умукнусмо и ми. А кад сам погледао у његово лице, које је уједанпут побледело и променило се, помислио сам нехотице, да је он био тај описани комунист и тражио сам на његовом десном длану трагове од ране.

ЗАЕИМЉНВЕ СИТНИЦЕ

Жене коцкари. — Позната је ствар да жене радоиграју карата, отуд оне радо и погађају „судбину" у картама. Прве карте за игру, које историја зна, измислила је жена за забаву једном краљевићу на француском двору. Марија Антеонета страсно се картала у новац. »Двор је права коцкарница», писао је Јосиф II за време свога Оављења у Француској; и аустриски посланик на француском двору нисао је у својим извештајима Марији Терезији: »Краљица губи огромне суме, 500 лујдора за једно вече, што краљ из своје приватне благајнице плаћа. Загодину дана изгубила је 7556 лујдора. Многи се уздржавају у двор ићи, бојећи се огромних губитака у коцкању; а приступа имају и људи сумњивог карактера. Ве давно су ухватили једнога, који је хтео место златника тантузе да протури. Грофу Диљону украли су у двору новчаник са 500 лујдора.« И у наше доба развијена је страст коцкања у женских као и у старије време. У Монаку видићете да се женскиње коцка подједнако са мушкима. Колико аристократкиња има тамо, које залажу свој скупоцени накит да би могле продужити коцкање, а кблико има славних глумица, које су у Монаку изгубиле сав свој муком стечени иметак! У Хамбургу и данас носи назив једна улица по имену руске грофице Кишељеве, која је тамо, кад је коцкање било дозвољено, изгубила на десет милијуна рубаља. А „фрише-фире" у Новом Саду, па „фарбл" у Београду ?... Рад женекиња у Енглеекој. — По последњем цензусу има у Енглеској 61.000 кројачица, а по каванама иослужују 70.000 женскиња. У штампарама раце 4500, а у рудницима 4721. У поштанским надлештвима врше послове 35.000 женскиња, а у индустрији дувана долазе их 121 на 100 мушких; у индусрији конопље још и више: 195 на 100 мушких. У Енглеској има 130.000 учитељица, три пута више него учитеља.

Чишаоцижа Ко од г. читалаца не положи Звезду до закључно 25. ов. месеца, му лист од 1. фебруара а наплату тражнћемо надлежним путем. Ову меру морамо предузетп с тога, што има много читалаца који радо читају, а не радо плаћају, а тиме штете издаваче листова јер се ови излажу трошковима за већи број пггампања листа док читаоци неће исте да плаћају. Најбољи начин за претплату препоручујемо да се претплате код својих пошта: тиме ће бити сигурни да ће лист тачно и сигурно добијати. Јфднтинисшрација „Збезде".

претплату на обуставићемо за дуговање

Садржај: „Од севдије" (песма) — „Глава у торбп" (наставак) — „Смр.тна мелодија" (песма) — „Где иоморанџе зру" (наставак) — „Труба страшнога суда" —. „Нешто о модерној колегијалности" — „ЈХоказ кад треба" — „Занимљиве ситнице" — „Читаоцима". Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павповић и Стојано/вић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. ј. М. Веселиновић.