Звезда

Стр. 104

3 В Е 3 Д А

Б рој 13

американски рецепт са свим је добар и исправан: Ја сам купио, ти си продао, ми смо квит." Други, који сматра за највећи »шик«, да окрене главу, кад примети коју од својих муштерија, црта однос светске даме према своме лиферанту овако: »У дућану не могу фризер и кројач бити довољно љубазни, то им је посао и доноси им добитак. А даме, својом кокетеријом потчињене таленту вештака за улепшавање, одговарају на такве љубазности комплиментима и то на начин, који би се могао сматрати као нека врста интимности. Али чим оставе кабинет, у коме су им пробане аљине и јелечићи, оне постају оно што јесу, поносите са својим положајем, имањем, друштвеним Односима, и избегавају да примете поздрав, који би се усудио начинити по неки трговачки помоћник или модискиња.« Е, хвала Богу, кад смо и с тим питањем једном на чисто! Најмањи лиет на свету. -— Најмањи лист на свету, био је, пре кратког времена, „Е1 Те1е§гата", који јеизлазио Гвиданајари (Мексико); али добро је учинио што је умро, јер га је »Тће Ш1е 81апс1агс1«, који се публикује у Торквеју (Енглеска) престигао својим малим обликом. Овај лист дугачак је 75 милиметара, широк 60. Један једини човек, неки X. Токст, сам га пуни, слаже и растура. Колумбов гроб. — Напуштајући Хавану, Шпањолци су понели собом и Колумбов пепео, који ће сад у нарочитој црквици у Севиљи погребен бити. Прве минђуше. Арапска једна бајка ирича како су постале минђуше. Прича та бајка како је наш праотац Аврам имао грдне муке док је уталожио Сарину љубомору према Агари, јер се Сари чинило да Аврам Агару радије гледа и више воли. У љубоморном бесу свом једанпут се Сара закуне да дотле неће мировати док своје руке у крв Агарину не умочи. Чује то Аврам, па да би сачувао живот Агарин прободе јој уши. Тако кану неколико капи крви којом је Сара своје прсте оквасила. Али да Агари не би било жао, украси јој Аврам уши лепим прстеновима. А после, свет као свет! Виделе жене да носи Агара, па почеле и оне и ево, вала, и данас не могу да се одреку те сласти. Колико живе домаће животиње? Израчунато је. Коњ живи у средњу руку 8 до 32 године; магарац 38 пас 14 цо 25; свињче 25; крава 23; мазга 18; бик 15 овца и мачка 10; коза 8 година. Од тица живи голуб 8 грлица 25; гуска 28; папагај 30 до 100 година. Велике лозе и огромни гроздови. Путници причају да у Палестини има гроздова до 17 фунти тешких, а на подножју Ливана нашли су лозу стопу и по дебелу, 30 високу, која је свој хлад ширила на 200 стопа; Исто тако има велике лозе у Италији и на Кавказу, где по шумама и дивља расте; сем тога има је у Грчкој и Малој Азији, Око Шираса, града у Персији, причају да има гроздова пола метра великих. Наочари. Наочаре су пронашли између 1280 и 1310 године. Позитивно ,је да су наочари били познати XIV века у Италији, а славни Гогер Бако (| 1292) већ је знао дејство испупченог и издубљеног стакла. Највише се помиње ка-

луђер Александер де Спина (ј 1313) као проналазач наочара. У једној цркви у Флоренцији био је некад гробни натпис некога племића Салвијана дељи Армати, који је умро 1317 године. Тај натпис помиње Салвијана као изналазача. Свакојако је једно истина а то је: да је наочаре пронашао Талијанац. За наочаре се зна биће нешто више од 500 година.

■Ч И Т Љ А Васа Пелагић р. 1838 "|" 24 јануара 1899 у пожаревачком затвору 24 о. м. угасио се живот Васе Пелагића. Пелагић је био популаран српски књижевник, чија су се дела у народу јако читала. Осим тога он је познат као искрени пропагатор социјалистичких идеја и врло частан и поштен политички борац, кога су целога века гонили. Од књижевних радова нарочито се истичу: „Историја бос. херцеговачке буне" и „Народни учитељ." После себе оставио је у рукопису „Економију" и богат материјал за свој животопис. Колико је кадар био он је дао, и дао је свесрдно. Бог да га прости!

Ф лЖз-

Неки глумац сретне једног познаника: — Ах, хвала Богу, што на вас наиђох! Десила ми се мала неприлика: заборавио сам новчаник код куће, а новац ми је моментално потребан. Да ли бисте ми хтели узајмити педесет динара? — Жао ми је, што вас не могу послужити; али могу вам помоћи да одмах дођете до тога, што вам је тако потребно. — О, како сте добри, драги пријатељу!... — Ево вам, дакле, десет пара; седите у трамвај, па отидните часком кући по свој новчаник. * Учитељ : — - Сад сте, драга децо, надам се, појмили, зашта нам служи сукно а за шта платно. Е, сад да вивидимо: реци нам, на пр., ти Перо, од чега је начињено твоје одело? Пера : : — Од старих очевих панталона!

Садржај: „ Увео листак" (пссма) — „Ђердан" — (песма) — „Где иоморанџе зру" (наставак) — „Грозна реклама" ^иаИз м>, (аНз огаНо" — Занимљиве ситнице" — „Чигуља" —„Пошалице."

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Стојановић Штамп. Павловић и Стојатовић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселинови!].