Звезда

3 В Е 3 _Д А

махну главом, ја је ногледах, поклоних се и остадох на месту док се воз не изгуби из очију. Псђох кући невесела срца, кад угледах свог посилног са неким ужасним букетом у руци како јури, сав се зајапурио. Смешно ми и љутим се. Отерах га кући и пођох даље. Мисао о њеном ујаку никако ме не остављаше. По свему се види, да је то неки особењак, њена сета није без узрока. Не изгледа ми да јој је баш сладак живот. Зар она па несрећна! Зар она, мој анђео, моја л.убав ! Ах та то је највећа ненравда и Божја и људска. Не, не, то није могуће! Једна помисао на то па ме страши. Ја ћу је ослободити, ја ћу је усрећити. Ах, да ме само воли! Потпоручник и ништа више. А овај пупољак. Зар он није доказ ? Воже, како сам срећан! Та она ме воли! Веро ! Како дивно име! Са вером ћу да радим, свршићу академију. Она ће бити моја Вера то је моја снага, моја нада. Али ако ме не воли! Што опет и да меволи... Шта сам ја? — Нигпта па и пупол>ак увео је... иначе неби га дала... Вила љубазна и ништа више... А њене речи: сетите се мене... И то није ништа... први пут смо се видели па хоћу одмах да ме заволи... којешта лудорије само... Обузет тим осећајима ишао са..' по улици као пијан, освестих се тек у касини. Овде је пак као и увек, што кажу: стање редовно, ново нема ништа. Али моје стање било је потнуно нередовно.. Настао пост. Од пређашњег весеља и уживања ни трага. Све се променило. Свет се жури у цркву, служба по ваздан, звона јече некако монотоно и тужно, видиш посна лица, иотне изразе, у ваздуху осећаш мирис тамјана и зејтина. Све се утишало, умирило. Ал у мом срцу тишине нема, тамо је бура од осећаја, све сам забаталио и службу, и познанике и рад. Сав сам се предао својим осећајима. Час ме обузме нада, и тад сам најсрећнији човек ; час се иак порађа сумња и тад долазим до очајања. Постао сам нервозан, чисто болестан. Другови ме чешће иута задиркују: — Еј, Владо, који ти је белај, виче ветеран поручник Петар идући крај биФеа у каФани, ходи овамо, момче, да те разгалимо. Приђох. — Дед' ти не зевај, сипај две горке! Узесмо чашице. — Пали! рече он и пописмо. — Е, тако, видиш; одмах си друкчији. — Море ; зацопао си се ти, позпајм те, тицо, говори наш пуковски срцезналац Андрија. — Кажи ми, која је веселница да јој честитам, додаје трећи. — Ха, ха, зачу се смеј. — Море, измислио тај чова пернетум мобиле, Фали му само један шраФић па с тога сад птврља и тражи га на све стране. — Едисон је то... разумете... Ха, ха, ха, браво... Живео наш Едисон... тек ће поручник Петар рећи пошто се мало утишало... - Е, онда да се попије у здравље Едисона...

Прима се, прима се! -— Живео Едисон! Куцнусмо се и пописмо. И тако сваког дана; кад кад се љутим, кад кад се и ја смејем; тек надимак Едисон остаде ми. Желећи да дознам што више о Вери, ја сам распитивао моје иознанике, али врло опрезно, бојећи се да се не одам. Оно што сам дознао мало ме је тешило. Н>ена сила, њена неиојамна туга, готово су ме понајвише привлачили. С тога сам тражио извор њихов. Једном сам чуо да има оца и матер, али да они живе у некој другој вароши и да су врло богати, да је отац велики чиновник. Други, пак, кажу да су врло сиромашни, да има маћеху, и да с тога она живи код тетке, која је приличног стања, али живе усамљено и не прима посете. Ово последње јако ме је ожалостило. Кад узмете све скупа : ови разни гласови о њеном оцу, матери, о њиховом стању, чудновати ујак, уседелица тетка, на послетку њена туга... све ме је то јако интересовало и ја сам је још више заволео. Једнога вечера седео сам код куће и нешто писао, кад одједном зачу се нечији јак глас. — Еј, Владо, примаш ли госте? А стоко, хрчеш ли, хрчеш ! чујем како виче на посилног мој друг Никола. — Узми шињел. Истрчах и ја. — Здраво Никола, баш ти хвала што си дошао. Хајд у собу. Уђосмо. (нАСТ АВИТ1Е Ов)

* * * Кад у 1фошлост поглед бадам, садашњост мс тишти љуто, А срце ми шапће : „ћути, будућност ће бити боља". - Еуцај срце, ја се надам и верујем чврсто у то, Ја верујем чврсто у то крај свих мука и невоља. И садашњост увек лоша, дан идући увек горн . .. Па зар да се вечно тужим и на судбу да се јадам ? „Ал будућност биће боља", тако срце моје збори. Полако се дани губе, ја се сваког дана надам. Влад. Станимировић

Е НС КС О Оиу <1е Маирадааи! I. Господпн Марамбо отвори писмо, које му предаде његов служитељ Денис и осмехну се. Већ двадесет година је Денис у тој кући. Био је омаден, дежмекаст човек, веселе^ нарави,