Звезда

Број I 7

3 В Е 3 Д А

љено себе тамо памести, држећи да је то баш за њ спремљено; или за онога који неки чист посао уквари без разлога говорећи. Пас ће кланцати у лову, по снегу цео дан и неће ннгде застати, али чим избије на пртину он одмах натрпа. 4. Урла као аас на месечииу , кад се неко јако развиче без икаквог разлога, или се окуии вајкати за нешто а томе нема места! Јер кад месец истрешти пун и округао на ведром небу па се помоли иза брда грдан као тепсија, сеоски пси заурлају, а не знају ни зашто ни крошто! 5. Избрусио га к'о биров кучку. Бировјенајнижи иреставник власти у држави, па се зато држи да је и најопорији, иајарогантнијн, најгрубљи. Па сад кад такав човек падне на најбесправније створење - кучку, да је грди можете мислити: како се фино изражава и кака су ту пребацивања све у алузијама!! Нико ни ког не може гр|е и отвореније „избрусити" него бпров кучку! НресШог. (Наставиће се) 11 И 1* 0 Ђ А Н 1С Е црнБЕдвжио: Мил. Ђ. СтанојевиЋ учитЕљ (НАСТАВАК) 8 Девојачка нретња Седи момчо па брега, Два јелека на њега, Да вера му прилега, Дај ме, мале, за њега ! Ако ли мр не дадеш, Сама ћу си утекием : Гола, боса ио њега, Г.чадна жедна за њега. 9 Девојка — оелега Стрељали су јунади I Гокрај бела Дунава. Иглице им стрелице А девојћа белега : Кој' погоди белегу, Оп да. љуби девојку Ледан синак у мајћу Он ногоди белегу, Он да љуби девојћу. 10 Отрук гороцвет Проникнуо струк гороцвет, Међу трле овнарове, , Ту нројдоше мале моме. ј Откинуше струк гороцвет

Метпуше га у пазуће : „Сапи, вени, гороцвете, „Како овчар за девојће, „И девојће за овчара ! 11 Чубричица Чубрпчице, Д1 'Ној1](1, Мубар Ј1и си сејала, Или бели босиљак Те ми тол'ко миришеш ? ! „Не нитај ме, јуначе, „Несам чубар сејала, „Нити белп босил>ак : „Кад ме мајКа ра1;ала, „У супце је гледала, „,Уз чубар је стојала „Те па чубар миришем. (НАСТАВИИЕ СЕ) Рапеш е1 с1гсепзез - сдика и з д <> б а Н е р о н о к а Вечити град, ноноснн седмобрежни Гим, госиодар народа и средиште света, почео је старити и гробу се снремати. Болест се ухватила кос.тију његових, и џиновско, снажно стабло црв је подгризао. И то више није онај стари, славии, охоли, победнички Гим ! Гека од злата улила се у њега, нодигле се сјајне палате, храмови са златним стубовнма, купатила од белога мрамора. Исток је донео сав свој блесак и богатство, али и своју развраћеност, своје мекушс.тво, своју подлост и своју нискост. Нестајало је слободне, здраве расе нлебејске, која је мачем у руци и с ноносом у оку знала да извојује себи слободу, а Гиму госнодарство над целим светом. Мач исиаде из женске руке, утрну поноснн Н01М1СД, квирит заборави .мушку реч : Не, лав поче рађати пудљиву пашчад, а смелн орао врапце и совуљаге. Дошло је „покољење умешено од смрада и крви", како јецајући каже сувременик.. * * Над цотомцима Брута и Граха, по милости божјој, влада Оп, оп циркуски кочијаш, глумац и паликућа, он кобни „непријатељ рода људског". Заклао је обе жене своје, убио је сестру, отровао браћу и матер, руке му крваве од клања, лице и одело попрскано. крвљу ; оно што још има мушкога поноса и људскога достојанства, пада под мачем њс1'ових пијаних солдата; страховити злочин увреде величаиства (сгппеи 1аеи1 таезиУз) као легдендарни мач лебди над главом свију, све је сумњиво, сами зидови, чак и неми.сводови; брат уходи брата, син потказује оца ; кује лажне новце, ара, отима, уцењује ; виски разврат подигао је до државног принципа; раним јутром се налазе но извиканим улицама кћери и жене рнмске зверски осрамоћене и онакажене. Као и у нороку тако и у расипању он не зна граница. Диже палату од скупоценога белога мрамора,