Звезда

3 ВЕ 3 Д Л

истих или не 1,то млађи од Вериног оца, ћелав са масним, пожудним очима, са дебелом и влажном доњом усном, сав улицкан, са масивним златним ланцем и безброј дијамантских прстенова на црстима, који су, од силне неге, више личили на нутер киФле него на човека трудбеника - једном речи: остављао је одвратан утисак. На лицу му сија задовољство. У тај мах, кад сам ушао, он је седео крај Вере, наклонио се њој и нешто јој причао, церекао се... Ја приђем Вери и учтиво се иоклоним. Она се иридиже мало, слабо се осмехну и иружи ми руку. Рука јој хладна. Окренем се љеном оцу да му се нредставим. — Мој отац, господин Владимире, рече она. Од њених речи мало у несвест не надох. Он се диже и љубазно иружи руку. Ми се руковасмо. Господину што сеђаше крај ње иоклоним се, али му се не представих, и седох. Он се нарочито још више навали и поче да јој прича, како је баш пред сами полазак кунио дивне коње и кола и како воли лепо да живи. Говори а онај масан, брижљиво негован и обријан подваљак само му игра. У један мах страсно ми се нрохте да га ухватим за онај подваљак, да га удавим и да уживам у његовом самртничком кркљању. Ја седим, изретка одговарам на питања оца и тетке и посматрам. Боже, како се она променила ; лице увело, ни мало румени; у очима још већа сета, још већа туга. Бајаги слуша овога што седи до ње, а мисли и осећаји Бог те пита куд лутају! Опростих се и пођох, тек ће ми тетка у предсобљу рећи. — Немој да си млакоња, тиме уби јаш само Веру; дођи сутра у три сата, они неће бити, имају посла у вароши. Ја одох кући и не тренух целу ноћ : шта ти нисам претурио преко главе; о чему ти нисам мислио, али од свега тога ништа. Јединајенада био ујак. Сутра дан јавим се у пук и с нестрпљењем очекивах три сахата. Тачно у 3 сахата био сам код њих. Вера ме дочека тужна и жалосна до крајности. — Веро, шта је ово ? шта се овде дешава? — Кобац је дошао! рече она кратко. — Па? запитах ја. —- Па ништа, одговори она. — Шта, зар си се већ решила? запитах је бојажљиво. Она ме погледа, као да је хтела рећи : „Зар и ти"? па се одједном сшвока. Једва стигох да је прихватим и наместим у Фотељу. — Голубице моја, Веро, опрости — ја незнам шта говорим; ногледај ме, целу ноћ нисам тренуо мислећи на те; долазим после дугог растанка ; жудим да те видим веселу и радосну, а ти изгледаш као да те у гроб мећу; затичем твога оца и онога, грозим се и да га споменем! Зар

је мени лако? Веро, сунашце моје, погледај ме, охрабри се !.. И безумно јој л>убих руке и квасих својим сузама. Она се освести и поЛако диже трепавице, као да се буди из теШка сна, па ће тек рећи као да неком нрети : — А -а! Соко је ту ! иа ме грчевито загрли. — Јесте, душо, Соко је ту! За тебе ће и живот дати. Та убићу те нре него што ћу те видети у његовим гадним шакама! По њеном се лицу разли блажен осмејак па ће рећи: — Ах, мили, мили! Како је лепо, како је слатко ! Да је тако увек, увек... — Умири се, Веро, ти ме плашиш. Не потраја друго она се иотнуно умири. — Веро, шта је са ујаком? — Тетка му је иисала ал нема још одговора. Вера је сваким даном све више и више венула. Једаред ухватим тетку на само. — Тетка, видите ли да Вера све горе и горе изгледа? — Немој да булазнипт којешта , рече она осорљиво. — Не булазним ја, тетка, ја оћу да знам узрок. Кажитемишта је било између ње и оца? Не смем да је питам, јер знам колико воли и ноштује оца; бојим се казаћу о њему штогод рђаво па ћу је увредити а она је у последње време јако нервозна. (нАСТ АБИИЕ СЕ)

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ °д Н. А. Љејкина (нАСТАВАК) ХЈ ј У! Воз се зауставио. На платФорми неапољске станице врви силан свет. Најчешће си могао видети прл>аве и масне црне шешире са широким ободима. Испод шешира вире препланула лица с црним брадама и брковима и необријаним подбратцима. Тамо и овамо промичу утегнути официри, у уским, зелено-плавим панталонама и шепицама тако маленим, да једва покривају главу. — Ботега! Ботега! То јест не ботега.... него: Фачино! Фачино! викала је кроз прозор од вагона ГлаФира Семјоновна, пошто је најпре погрешно у књизи прочитала како се зове носач талијански.