Звезда

Стр. 176

ЗВЕЗДА

Број 22

очврсне, да нас одушеви, као еластично перо по днгне и понесе горе груди надмених гордошћу. Ај, колико узора за полете нашем и мушкињу и женскину! И женскињу, јер наш српски певач није заборавио на своју другу. Још више, чани ми се да је своје женске тиоове оцртао са више ЛЈубави и исихолошке анатомије. Зар нису дивне Југовића и Краљевића мајка, љуба Јакшића или јетрва Ковиљка?! Та доста су нам пута расла крила због њих од поноса. Да и не набрајамо те светле и миле слике које су и верне, јер их је народно срце подигло уз еупротне типове љубе Страхинића бана и младе Павловице. Један женски тип који и данас почешће сретамо -— делију женску, нигде није народ лепше оцртао до у љуби хајдук-Вукосава. А зар није делија кад онолико оружје носи, и још јашући хата дебелога, путника с пута под пут нагоњаше, не лепезом већ јатаганом?! Хвала Лази Костићу што нам је Горде још лепшом начинио, што јој је јунаштво, усталаштво и досетљивост пропустио кроз нежност жене која воли. Зар није за углед Горде кад тугује не себе, већ свога Вука ради што му није замене дала, или нпр. у оној сцени са преслицом?! Па како је јака; њу не отврдне властита туга и невоља, већ и даље као проготип милосрђа уз благе речи утехе дели другим страдалницима. Зар није верна истини, кад се на глас о ускоковој погибији занесе тугом и гшнесе гневом, па резили четнике његове^ али се на мах стишава сећајући се да су јој то другови војнови, те се у онај час прометне у брижну гостонримну домаћицу. Па она одлучност и чврстина у Горде паше кроз коју једва трепери женска нежност у оној заповести, да не стегну везе ускоку, ко бојаги „да не скапа пашче!" Све је тако лепо и психолошки верно, све па и оно њено полетање Михату у загрљај од радости са успеха. Чак и она освета делије жене која воли и вољенаје, па хоће мало да се нромази. Још једном топла хвала песнику што је из народне ризиице и овај женски тип издвојио оснажио (и у загорском и у приморском значењу) оживео, окитио својим бисер језиком и подигао на нодножје одакле га мора и ком драго и недраго запазити. Овде бих свршила, али хоћу да оборим замерку понеких ради брзог исцељења срцебоље ! Михатове за Гордом и песникове Златије за Хајинином. Да не потсећам е је Тантал остао да леко у класично доба, казаћу, како се врло често догађа да понеко болује од једне а умире од друге боље. Чудновато је да нам то лептирење још пада у очи, и што данас да споримо 17 веку присуство богиње практичнога разума? — Иа замера се Михату. који жени, коју сам воли,враћа војна. Ја надазим да је Михат добро проучен Он је побожан риш! анин кога вера пере од рђав-

штине, што пада у очи у оној сцени са комадом хлеба. Он је већ онда поколебан, а ако смо запазили, да је удар ногом решио његову намеру на штету Вукосављеву, појмићемо готовост којом је пристао да помогне Горди да се за ударац освети. Знао је песник да је Горди потребан тај изговор код Михата, јер је и она знала да ће ускока најлакше тако ослободити. Исто тако, ми који дозвољавамо у освиту 20 века озбиљним мислиоцима мистично општење са духовима кроз спиритизам, не смемо замерати Алил-паши из 17 века за његову бојазан од вила, вилењака, гвоздензуба и змијоглава, тим пре, што не знамо корена његовоме презимену, да ли га носи од именице бој или глагола бојати се. Будимо справед љиви и — оставимо свакој генерацији њене авети. Све је било лепо и сви су били добри и никад задовољнија нисам изишла из Позоришта а ја ово говорим у име многих. Право да кажем страх ме је било, да и сад не одем отуд као пре неко лико година са Лазиног Максима Црнојевића. кога су лице горе нагрдили него богиње лице у Максима. Још ме је и данас жао и криво ми је шго су нам, наш комад онако незналачки и лоше играли. Горданом су све покајали. Госпођица Јурковићева је права делија-жена. Играла је — не, пренела је Гордану са листа песниковог у живот. Други пут иека само још мало дуже замишљена поћути код преслице и нека лакше наговара Михата па је и са осталима Горде без замерке као што је била Горде паша лепа и мила и по лику и по иокрету. Бисер речи и бисер језик у иесника па смо се само насмеснули ресавскоме акценту, који се преко Јадрана прошетао па свратио у Београд да нам се престави као приморски. А да ми се не би рекло да нисам оназила оно, што — како кажа иде жене најпре уоче, одело је било укусно и лепо у Котарима, Знали су се ускоци уресити, свакн је од њих изгледао шест стопа висок. Београђанка.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Познати иаш мдади приповедач Радоје М. Домаиовпћ иочео је издавати у засебним свсскама своје нриповетке. Прва свеска тих приповедака изашда јо овнх даиа п у њој се палази прича „На млађима свет остаје ". Штамна је врдо дена, а за ирепоруку деда само име нпсца довољпа је гарантија. Овој је свесди цена 0-80 н. д. Радујемо се што можемо јавитн читаоцима, да је наш ветеран пршговедач Мидован Ђ. Гдишић иочео иисатн роман из друштвеног жнвота под насдовом ,.3а,]модавцп'. Изашла јс свесказа јануар плустрованог педагошког лнста „ Ручни рад који њиме стуиа у другу годину. Садржина је као п увек одабрана.

пзвору"

Садржај: „ Чун 11 (иесма). — „Хаџи-Ћалипа иородица". ;; Последице леиоте и (наставак). — Позоришиа хроника и —

г Шта јс среИа и (иесма). — »Где иоморанџе зру и (наставак). „Белешке из књгсжевности и уметности".

„На

Власник ; Ст. М. Весблиновић. — Парна Радикална Штампарија — Урбд .: Ј. М. Вкоклинови-п