Звезда

Бгој 22

3 В Е 3 Д А

Стр. 175

ПОСЛЕДИЦЕ ЛЕПОТЕ 1*о1 (1с 8а1п1 — Меггу о Франдуског Веливар Ј. Митровић (наставак) II Лепота и кокетерија. Леиота код женскиње има и тај дар, да одређује кокетерију. Дете слушајући где се око њега понавља исказ о његовој депоти, не задоцњава да само собом да рачуна о томе шта је у ствари та лепота о којој свако говори. Од тада честе походе огледалу. Зар није доста алегоричан овај одговор једне мале девојчице коју мати затиче пред великим огледалом, непомичну али затворених очију? — Шта радиш ти, ћерчице? пита мама. А дете мало стидљиво одговара: — Пре неки дан рече ми деда, да сам тако лепа кад спавам.. па сам ето хтела да видим да ли је то истина Већина женскиња воли много комплименте. Ми смо их на то навикли од њихова детињства и кажо комнлименти, који се чине женскињама, нису увек врло искрени, јер се чине односно њих, да се задобију њихове благонаклоности или да би их завели на странпутицу — резултат је да ми њима често дајемо лажну идеју, а њиховој заслузи која порађа или распрострањује код ње сујету, каткад смешну, и претерану кекетерију. Најважнији предмет за женску посгаје жеља за допадањем и чак ове, које су лепе, заведене су овом обманом, да се обрате помоћним срествима, да би још умножиле силу своје чари. Огледало односи више од пола живота лепотицама, и оне га сваког тренутка питају за савет. Али оно што вештина ствара никад није равно ономе што ствара природа- увек остаје испод ње. То није природа, што ствара лепоту код кокете. Она дугује: кројачу за Финоћу свога стаса, обућару за лепоту своје ноге, своме корсету за виткост струка и једрину сво.јих прсију; она за њу дугује чак и појави свога, накита. Она. узима у своју тоалету белило за своје лице и руменило за своје усне; колмајз јој даје грациозне коврџе њеној коси. Кокетерија — жеља за допадањем — води чак разорењу или ослабљењу њене прнродне лепоте, сувише строгом нреданошКу сви, епостима и светским ћудима често врло смешним. (наставиие се)

ПОЗОРИШНА ХРОНИКА **** И ОИЕТ О ГОРДАНИ*) Срећа је што на прављење комплимената пре ћутно имају патент чланови јаче људске половине. те се не морам мучити крштавањем оних особнна које ми недостају да бих могла заменити Зчезди 8ресШога. Ово рекох само ради ограде, да ме не би — водећи ме по други и последњи пут у [Јизоришној Хроници — обедили већим намерама него што су ми моћи и умење, нарочито кад, што сам се Звсзди кренула ради Гордане, куда је она, још децембра онако очински и каваљерски уве дена. Да, али је то учинио човек-мушкарац а Гордана заслужује да се изнесу и утисци које је она изазвала у женскиња. Осећам да је морално морално да ја будем преносник тога после моје покуде „Корњачи' . У реду је да опет ја захвалим Управи и Одбору позор. што су нам у четвртак 4 Фебруара спремили Гордану са новом ваљаном поделом улога. ГГо признању многих беше то вече ио лепоти и вредности једно од најлепших позоришних вечери. Гордану треба да види свако женско чељаде, па ће разумети како боли овај контраст; дивна сцена на бини и скоро празна друга половина позори шта, којаје обилна гледаоцима на, н пр свестрано деколтованој „Корњачи '. Не очекујте од мене суд о књижевној вредности Гордане, за то ће се ваљда кренути какав књижевни критичар по спреми и позиву. Ја вам рекох морално морално, уверена да сте се и ви доста пута слатко насмејали кад вам неко обећа извршење какве поруке овим речима: „биће готово јер је морално' . Ако сте запитали за тумачење те речи чули бисте да је морплно исто шго и мора бити. Дакле првом „морално" оставите његово старо књишко значење а другом придајте новије, народско, којим се доказује тежња народа да све туђинско прилагоди својој потреби према своме разумевању. Може бити да га у овоме помаже и лагахност наших учевњака (који да се бар угледају на комшије Гумуне), али они су застали на одморипгтима, забунили се око смештања тачака и запета. Па и ми мали, ситни, тек што бисмо се сумњиво спасли од тројаког: беогргдско, београтско и београцко, а већ смо се спотакли о тачке и запете. Дође нам да урадимо по предлогу једнога да их бацимо на гомилу. па нека их одатле свако размешта како коме драго — по логичном или граматичном принципу. Али не, не морамо ни то. Бољеје да пођемо за нашим самониклим научником у градину нашега језика, наших реликвија, у маузолој наших јунака и славе — нашим народним песмама. Јест, тамо ћемо наћи све што нам треба, докле нам наше језиковне пуристе не даду писане законе. Наћп ћемо и што ће да нас ражали и утеши, да нас | азнежи и

*) Мадо задоциило због иретрп.аног материјала; али нуштамо I нека се чује и мишљење женског света о глуми Костићевој.