Звезда

Х; х

БРОЈ 23

БЕОГРАД, УТОРАК 23 ФЕБРУАРА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и уторником, четвртком и недељом Ц Е Н А за 1 меоец 1 дииар или 1 круна Првтилату иримају све иоште у Србији и иностранству

ЗВЕЗДА

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату трева слати : Стеви М. ВеселиновиЉ/ ироф. Богословије НЕПЛАЂЕНА ПИСМА не примају се

Рунописи не враЋају се. уредништво се налази: Кнежев Споменик бр. 9.

број 10 пр. дин.

У редник : с1аи1гс ЛЛ. сВссФлпис-би'^

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

Г Р 0 Б 0 В И Ноћ је зимска. Нигде зрака К'о кад душу свати туга, А пролеће тма облака Преко мрачног видокруга. Раскаљани стоје пути, Путника им нигде није; Нигде гласа немож' чути, Оно се живо некуд крије. Али душа моја блуди, Мисли моје некуд хите, Надимљу се моје груди, Ваљда што су туге сите. На крилима лажних снова Душа моја сад се диже, Ал' јаукне и понова На гробове земне стиже. Она тражи зраке сјајне, У животу што се сјају, И открива многе тајне Да проплачем у очају. Где је срећа ? Да л' ће нади Да постану дивна дела ? Да л' ће живот да ми кади Мирис цветка иеувела ? Цветке, чија љубав жарка До гроба те самог прати . . . Стани, душо, то је варка, Уморна ћеш посустати! Зар у врту, пуном гробља, Тражит' себи срећна стана ? 8ар на земљи, 'пуној робља

Може бити срећних дана? 0, не! Још свет овај чами, Беде, патње још га сладе, Угасимо, душо, сами Наше снове, наше наде! . . . 11—XI 1896 г„ Шабац -]- К. Абрашевић.

ХАЏИ-ЋАЛИНА ПОРОДИЦА ОСМАНУ А. Ђ И К И Ђ У — Ст. Милијевић —

(наставак) Бисерино алабастарско чело свршава дугим, и као зифт , цриим, „навученим" обрвама Па тек између њихова савијутка пружио се мали, нра вилан, и нешто руменкаст носић. Испод њега гримизна устанца, као да су дукатом разрезана. Из сваке усне рекао би сад ће кап крви канути, С двије стране два образа као двије груде окрвављена снијега. Врат јој као у лабуда. Иа по оној нежној бјелини још љепше ујишу низови ситног бисера и жутих дуката. А груди набрекле.. Оће да пуца свилена кошуља и кадиФени јелек. Мало, мало, па јој јечерма отјешња, те чим се сагне откине се златали пуце, ја д' прсне под пазухом. Руке јој к'о у виле, па длани и нокти накнати. Димије од црвене свиле, учкур од бијеле, па златом извезен. Па се опаше златним коланом, са срмали паФтама, у којима има пб друга ока сребра. На, као снијег бијелим, нонама златом извезене папуче. Кад трчи преко авлије стоји звекет дуката, шушањ димија и клепет папуча. Глас ј ој к'о у булбула. Некуд је мекан, си ^ан; па некуд звони, па је сладак, па умиљат, па... н'умијем ти казати — ето. Па још кад запјева, а особито ону: