Звезда

Б гој 23

део своје љубави; не, опи их подједнако воле од свег срца. Ако је ћерчица јединица, ох! тада оиа кућу води. Све се угиба под њеном дражесном самовлашћу. Она већ себи врло добро даје рачуна, мали лукавко, о моћн, коју јој даје њена лепота, и она ју полако злоупотребљава. Али каква замена! У размену за неколико задовољених ћуди, јер оне продиру у срце оца и матере, комплименти задивљених пријатеља; са каквом радошћу прикупљају родитељи похвале, које се чине њиховом љубимчету! А кад је у шетњи, узвик усхићених мимопролазника, доспео до ушију срећног тате и погорђене маме, како се нежније прихвата њена бела ручица! То би све за цело било врло лепо, кад би ћерчица остала увек красно мало створење бело и ружичасто, слатка играчка чије се украшавање човеку допада. Али, хе! живот чека. Дете постаје девојчицом, а млада девојка је још лепша. Љубав коју она удише, постаје од обожавања. Она осећа да се њено царство увећава. Навикла је на удварање и тога не може да се одрече. Ћуди детињства постају сад са већим изискивањем и теже остварљиви Најмањи отпор огорчава младу самовласницу, која захтева да се у потпуности одржи њена власт јер су је навикли да јој то право поштују као апсолутно „Има ли ичега чудноватијег, вели г-ђица од Скудери, но посматрати како се обично поступа у васпитању женскиња?" „Не1|е се никако, да су оне кокете и галантне, а допушта им се да брижљиво схвате све што је својствено галантерији, не допуштајући им да сазнаду шта може учврстити врлину и занимати њихов дух „Па и сви прекори, који им се чине, у њиховој првој младости, што нису довољно чисте, што се нису лено обукле и што нису добро на училе лекције њихова учитеља певања и играња, не доказују ли ово што рекох ? „С обзиром на начин, којим неке женске проводе свој живот, рекао би човек да им је забрањено имати разума и свести, и да живе на овом свету само да спавају, да буду дебеле, да буду лепе, да ншпта не раде и да само глупости говоре . Од времена г-ђице од Скудери, васпитање женскиња учинило је значајне напретке, али није мање извесно да, и од наших дана, млада девојка, ако је лепушкаста може само тешко спречавати сујету да иотпуно у њу не продре, тако је уздижу у обожавању своје лепоте, и толико се изазива

код ње — жеља за допадањем, која је већ урођена сваком срцу женском. Али лепота има своје царство тако велико; њен утицај тако је значајан, да би се губило време хотећи ФилосоФирати, и нама преостаје само то, да се поклонимо пред тајанственом силом коју преставља лепо лице. Дајте дакле слободан ток вашим ћудима, б лепе женскиње, и будите извесне да ће вас све то проћи. Ежен де Прадел вели овако: „Какво је то осз^аљање сехтело, да мужучини на своју жену, ако је пронашао у њој укуса и идеја, које непрестано варира1у. Да ли се може с правом рачунати на одбацивање својстава једне личности, која се у њима мењају сваки дан.?" Љуби да би био љубљен, ето то је велико преносно срество наклоности овога света. Али, несталноет наклоности преставља душу мало љубљену, нарочито код женскиња. Најћудљивија моћи ће се показати најнежнија; она ће надмашити у изражавању своје живе ватре, коју силно осећа, али ње ће тако исто брзо нестати као што је и дошла. (Наотавиће се)

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Језик сијамски. — Ретко је у свету језика, који је састављен само од једносложних речи, као што је сијамски језик; он има 37 гласова (звукова). Чистих самогласника 14 и 6 сложених самогласника. Сваки глас има свој засебни знак. Разнолики произношај свих самогласника и једносложних речи, потпуно налик једних на друге, готово је неприступачан не само Европљанима, већ чак Индијанцима. Због тога је нзу т 1аван.е сијамскога језика врло тешко, шта више теже и од китајскога језика, коме он уступа не само по богстсву и разради, већ. и по самом одсуству Философске основе у своме саставу. Нзегово практичко изучаварве много отежава још огромно богатство ризноликих речи које имају различна значења, с погледом на то коме се говори. Овоме је био узрок деспотизам, који је давио народ, а не последица учтивости, која мења Форму говора, не производећи оделиту | терминологију у њему. Но у опште, интересна је у сијамском језику простота у саставу говора, који не тражи ни уметничког размештаја речи, ни промене наставака у речима (т. ј". не тражи ни правила мењања, ни синтатичка правила). Тако н. пр. преводећи молитву: Оче иаш, Сијамци не би друкчије казали већ: „Отац ми бити на небо". Разуме се, да је због тога порасла у словима њиховим разноликост и честа употреба знакова интерпункције. Слова језика сијамског припадају искључиво њему и пишу се (изузетак од обичаја, који је особина азијатских језика) слично иашем, с лева на десно, ред по ред, пишући одозго доле. За писма обично се употребљава палмово лишће, па коме пишу оштрим оруђем, но у важним случајевима, пишу на артији и тада се место пера употребљава писаљка. Штампање и средства за то, Сијамци су позајмили од Китајаца.

Садршај: „ Гробовн" (аесжа). — „Хаџи-Ђалина иородгсца" (наставак). „На извору" (свршетак). — „ПоеЛедице леиоте" (наставак) — „Занимљивости".

„Сужиик" (иесмаЈ. — „Где аоморанџе зру" (наставак).

Власник: Ст. М. Веселиновић. — Пагнл Рддикална ЗНтампарија — Уред.: Ј. М. Вкселиновић