Звезда

Број 23

„Дјевојка је туђнна братила : Ој туђине мој по Богу брате ! Преведи ме преко Романије ; Без грљења, и без миловаља, И без оног мушког помишљаја". У х ! Ђути ! Комшике изиђу, па слушају, слушају, а она пјева, пјева. Нема, но се разлијеже, чини ми се, на дан ода. А Грданова баба Оавка истом цвати од милине, па ће тек: — Жива била, грлице моја! Нек се зна ко ти је баба била. Нек се зна ко те повијо, и пупак ти одрезао. Нек се зна чијеси унуче, и ко ти је име надио. Свако је моје унуче, Богу милом Фала, окопарно и напредно. И сад би она, само ако има коме, развезла причати: како је срећне руке, те дјеца, којој она буде бабпца, дуго живе; како су срећна и честита и — ко би све побројио, шта она испреда и везе. Најпослије ће рећи: како ју је Бог створио за бабицу. Тако се она вазда разметала, само ако је не чује зубата стрвна Јока, јер воли и с ђаво лом имати посла, него с њом. У ње нема околишавања, него ће одмах: —- Ха-ха-ха! Колико се Фали стара вјештица!? 'натема је било! Баба Савка само утече у кућу, па не излази, но се примакне прозору, и слуша, док се год она не израколи. Стрина Јока ће по неколико пута изићи на авлију. Цијепа дрва, купи тријешће, уноси воду, а све чита, чита. И кад већ видигда се никако она не упушта у бој онда и она умукнеХаџи Ћалина је кућа у Пашића сокаку. Кућа је на горњи бој. Озидана је од ћерпича и у квадрат, као све наше старе куће; покривена је, као и остале, даском. На доњем боју је магаза, пуна кромпира, каца с киселим купусом; туршијом. Осим тога ту стоје јабуке у слами, коњска орма и пољски алат. Уз магазу је доњи ходник. Одатле се пење, уз дрвене басамаке на горњи ходник. На те басамаке излази сам хаџија и госпоје, кад која дође у ноходе. Басамаци су чисти, да би мед с њих лизао, и застрти уским ћилимом. Уза њих се не иде у обући, него се обућа остави у доњем ходнику. С лијеву страну басамака је „доња соба". Она је само за примање мушких гостију. За то јој се сав намјештај састоји од дрвене сећије, која се протеже уза три дувара. По сећији су асуре, а по њима шиљтета. Уз дуварове су прислоњени јастуци, с лицем од црвене чохе и* напуњени вуном. За вратима је метла. А у другом ћошку је земљана пећ, скоро сва од самих лон чића. Доњи сантрач јој шири, четвртаст и са црвеним пећњацима, или лончићима; а горњи дуљи, ваљкаст и од зелених пећњака. Шта су се пута у овој соби искупили, на договор, први бањалучки бегови и аге. Колико су се пута они разговарали о Москову, о устанку и

хајдуцима о црногорским и арнаутским јунацима. Неколико је пута у овој соби углављен здоговор за отпор везиру и нередбама из Стамбола Јер треба знати, да су се овдје састајали само они прваци, који нијесу вермали ни цара, ни везира; ни Сарајева, ни Стамбола Ич, да су они и у што зарезивали, што им се заповиједа. Њихово је начело било, да Босна буде само своја. За то су горе зазирали од Османлије, или како су их они звали „Туркуша" и „Тоска", - него и од самих српских хајдука. — Не знам ли ја, шта он оним својимјезиком крпати' одмах га моје срце не море, па да је с неба пао! — рек о би стари Хаџи Ћало. Због тога се они нијесу устезали звати и прибраније Србе, православне вјере. Често је, у тој соби, попио каФу и по који учитељ с покојне бањалучке богословије, па чак и по који наш поп. Иза ове собе су други басамаци. Оии почињу одмах из дворишта, и уза њих се иде у обући. Уза њих се узноси вода, дрва и све остало. Туда улазе слуге и остала чељад, осим Хаџије и госта. Ови се басамаци свргаавају малим дрвеним простором, којн се зове водница. У водници стоје само суди за воду и парионица. Отален води олук сву нечисту воду у ону рупу, што је под водницом, у којој се брљугају патке Из воднице воде врата у кујну, или, како ми велимо, кућу, Осим ових врата на кући имају још троја. Десна воде у слушкињину собу, лијева у киљер, а предња на горњи ходник, гдје излазе и они други басамаци. У л кући" је велико огњиште, високо од прилике једно по метра. Више огњишта, о дувару, висе саџаци, а на огњишту гори ватра, и стоје сачови, под којим се пеку љебови и пите. Ту су и кавењаци, у којим се пече каФа, пржун, у којем се каФа пржи, или пури и вериге, о којим виси котлић с вареником. Над ,кућом" нема таванице, те се види, гдје на тавану о пајвантама висе вијенци ирвеног и бијелог лука; вјешанице пастрме; нанизани ораси и суво воће; неколико клипова куруза сјемењака и једно разапето сириште. На крову, баш над огњиштем је просјечена баџа. Она се отвора и затвора оним дугачким дајаком — мотком — што вири с тавана. Киљер је пун суда: сахана тепсија, бакрача, тенџера и другог. Ту су сандуци с курузовим и шеничним брашном; каце сира, масла, кајмака, меда, пекмеза шљивова и јабукова и свега, шта ти души на ум пане. У овај дио куће никад Хаџија не улази, већ само женскиње. Њему само треба казати шта нема, па се не брини. Горњи ходник је празан. Прочеље му је нешто изишло на поље. То је диванхана, или балкон. Одатле се, петком, ори дјевојачка пјесма. Искупе