Звезда

БГОЈ 29

БЕОГРАД, УТОРАН 9 МАРТА 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и уторником, четвртком *и иедељом -одеЦ Е Н А за 1 месец 1 динаг или 1 круна Преталату иримају све иоште у Србији и иностранству

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претпдату треба" олати : Стеви М. ВеселииовиИлЈ ароф. Богоаловије -^323НЕПЛАЂЕНА ИИСМА пе примају се

Рукописи не враЋају се. уредништво се налази: Кнезкев Споменик бр. !).

ВРОЈ 10 ПР. дин.

У редник: сЈаиЛо ЛЛ. оВссслино^и^.

БРО.Т 10 ПР. дип.

НА РАСТАНКУ - ХАЈНЕ Колијевко мојих јада, Сиомениче среИе моје, Дивни граде, збогом сада. Час растанка куцнуо је. Вбогом ој, ти свети аркже Низ који ми драга, слази ; Збогом, мјесто, од свег драже, IIа ком први иут је сиази'. 0, да никад, данче мио, Ие виђех ти очи сјајне, Не бих сада тако био Пун жалости, туге тајне! Ја ти нисам сри,е дирно Тајном бјеше љубав моја Само хтједох живит мирио Ту, гдје дише душа твоја. Ал' ти мене гониш сама, Твоја уста иелен зборе; На чело ми иала тама А срце ми јади море. И стрвеним, жиИем иустим Ја сад идем, с душом јадном, Док уморну главу сиустим У далеком гробу хладном. Алекса Шантић.

ИДЕАЛИСТА (олика ив друштва) — РАДОЈЕ ДОМАНОВИЂ (наставак) IV — Ето дакле, — продужи Марко — ово писмо само довољно је; оно нам јасно говори о жарком, чистом осећању, из њега се види какав силан пламен родољубља гораше у грудима његовим. То је Тоорђе писао пред свој полазак у мучну борбу, када бејаше млад, свеж, бујан. За тим долази тридесет и неколико година неуморног рада, стра дања, мука. Казао сам вам већ какав је изгледао кад сам га први пут познао пре пет година. Имао је шесет година, али изгледаше, да је бар двадесет година старији него шго је. Он снагу своју није штедео, он није живео, већ горео. Неколико дана по своме доласку, седео сам са једним својим другом, учитељем пред школом у школској башти. У тој школској згради бејаше Други и трећи разред основне школе. Учитељ трећег разреда је тај мој друг. Његови ђаци су били пуштени на одмор, те се играју разних игара, и облећу око нас као мушице. Од учионице другог разреда отворенн прозори. те се лепо чује песма, коју певају звонки, весели дечији гласићи: „Зелени се мио брег.." — Ча-Ђорђе пева с децом — изговори мој друг учитељ. — Шта, зар је то његов разред?! упитах ја зачуђен. — Његов. Он сада само пева. Дође у осам, седне за сто, зарони главу међу руке, или седне ту уз прозор гледа ово зеленило у башти, а деца му певају. Па, и штаби?.. Стар човек, изнурен, а и урадио је много. Нека би ми урадили и десети део онога што је он урадио, па ће биги довољно,