Звезда

С хр. 232

з Д А

Б рој 29

Сваком свеском својих посама Врхлицки је пружио доказ свога уметничког напредовања. И Чешка критика то му и признаје. Један од њогових критичара'овако се изразкава о песничким му врдинама : Појезија Јарослава Врхлидког сличпа јс летњем сунцу, које васељену буди иза сна и неуморно је гони животу, покрету, пробуђењу и мисаоном раду. 1 Гешки читаоци ступају сада у нову фазу. Они који читају од свега срца тако, да не испуштају из руку занимљиво дело, докле га не прочитају, нису више осуђени на очајно ишчекивање нове чешке књиге у празнинама, које им се чине као вечност; нису у опште упућени на туђу књшкевност. Горе је за оне комотне читаоце, који су истина зналци литерарни, али по давпашњем пријатном обичају, не иолажу много на време књизи посвећено као и своме мишљењу у опште. Тим скромним духовима, који не изненађују, довољно је по страна, две дневно и опет остављају себи по неку недељу одмора. Тешко тим читаоцима ! Они не могу читати Врхлицког. Он пише брже, но што они читају. Делатност његова игледа у истини чудотворна, јер док ,једно дело читамо, већ смо чули да је друго већ у штампи и да његова немилосрдна енергија спрема још нова и нова. А свака свеска, свако дело стоји на висипи на којој је и пређашње, шта вишо оно нам открина потребио ступање тога узвишспог духа Неонходпо би било ангажовати сталног преводиоца из богате књижевноств чешке за наше Народно Позориште, па и порадити на душевном јединству нашег и прашког 11озоришта. Овнх дана нриказивана су три новитета Артура Шпнцлера у бечкоме бургу. Име Шницлеро одавно ,је познато лнтерарном свету. С тога се пије чудити, што је изазвао нелнко узбуђење и очекнвање. Успех је био иостнгнут. И с овим својим новитотима знао је ои освојити своје гдедаоце и свој реноме одржати. Све три сгвари имају обим једиога чнна, а писане су у жанру, који је њему нарочито својствен То су: „Парацелзус", „Сапутници" н „Зелен какаду". Овај носледњн комад назвао је гротеском. Вечка позоришна критика новољно се изражава о овим његовим стварчицама, нарочнто о „Парацелзусу" н „Саиутннци". Но по свему изглсда, да бечки нисци лутају но дану са Фењером у руци, не знајући ни сами шта ће. Алн с!е ^изТЉив, а гротеску Зелена Какаду остављамо бечлнјама, да у њиј уживају. * — Међу женскињама, које се борс за еманципацију налази се н г-ђнца СћапнпаЛе, кћи бившега директора '1'рамцускога оделсња, које друнггво Грешем нма у Паризу, чија је жена од неке внђеннје војничке Фамнлије н у сродству са Францусхим иослаником у Вечу, маркнјем сТв Ееуегзеаих, Госпођица СћаттасТе одала се музпци. У 18 година носле многе борбе са порбдичннм нредрасудама прнреднла је први коацерат. Амбрознје Томас, којпјебно ирнсутан коицерту, изненадио се овом младом но.јавом и нри крају концерта узвикнуо је: Се п'ев1" рав иие 1'етте <[ш с'отрозе, сез^ ип сотровИеиг. Она није само уметннк на гласовиру,комнознтор, већидиригенг, прва жопска, која је

сломила мушку сујету нариских свирача: да им жеиа диригује. Фран.цуска академија нрогласила је г-ђицу Цецилију Шаминад часником јавне наставе. Њене знамените композип.ије јссу: ^ев Атагопез, драматска снмфонија са хором и соло-гласовнма, Ва зсуШапе, комична оиера у једном чину и СаШгћое, балет, који је у Марсељу, Л.ијону и Брислу одушевљено примљен. Сем тога комионовала јс иоједине ствари за оркестар, као што су: два трија за клавир, виолину и чело, дванаест концерт-етида и друге. Нарочито је вредио поменути један концертни комад за клавнр и нратњу оркестра, који је она сама руководила у једном Батоигеаих -концерту у Паризу Она је иначе виђена и као светска дама, која има везе и са разиим дворовима. Најмлађа кћн еиглеске краљице, киегиња Батен бершка, сматра јо за своју прнјатељнцу и дописује се с њоме. М.

! ИЛИЈА И. ВУКИЋЕВИЋ књижевник (3 августа 1866 -ј- 4 марта 1899 годипе) Рука ледеие смрти покоси један раио свепули цвст у градини српске лепе књижевности. Скрушене душс стојимо пред новом скрињом и искрено жалимо прераиу смрт Илије И. ВукиЛевиЛа, књижевника. У тридесет трећој годиии, после дуготрајие болести опростио се патње и теитка живота. Звезда јс њсгова још прс двс године потамнила, а четвртог дана о. м. са свим је гаснула и ишчезла. Илија се смирио, отишао јс од нас, али јс оставио дивну успомену и веома лепо име. Мирис онога цвећа што га ;је он духом својим извео и расејао у градини српске књижевности вазда ће мирисати и напајати нежнс и чисте душе. Он стаје норед Глишића, Лазаревића и Веселиновића у ред одличпих српских приповедача и има видно и достојно место у историји, књижевности. Мир ираху његовом и светао му био спомен на земљи! М. РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА ПОЗОРНШТА Уторпик, 9. марта : Нарцис, трагедија у иет чинова, иаписао Брахфогл, превео Ст. Д. Поповић. Четвртак, 11. марта: Човек без кредрасуде, ивторијска шаљива игра у нет чинова, написао Сахер Мазох, иревео Т>. Миловановић. Субота, 13. марта: Ириволела се да га освоји, или Логрешке једне поИи , комедија у пет чинова, од Оливера Голдсмита, превео с енглеског М. Рашковић. (Први иут). Недеља, 14. марта: Диовиа представа: Госао/ја од Сен-Гроиеа, драма у пет чинова, од Алисе Буржоа, превео Адам Мандровић. — Вечерња представа: Приволела се да га освоји. Из „Путних слика и (иесма). — „Где иоморанџе зру" (наста„Некролог". — „Реиертоар Е. Позоришта".

Садржај: ,Ј1а растанку" (иесма). — „Идеалиста" (наставак). вак). — „Омашка" (насравак). — „Еелешке из књижевности и уметности". —

Влаоник : Ст. М. Ввселиновиђ.

Уред.: Ј. М. Вкоелиновић