Звезда

Врој 29

Стр. 231

срце од тога дана нп трунке сажаљења није имало. Из њега је киптила само злоба и освета. Ханс је предвиђао, да му се спрема снажан удар од стране противвикове, и заиста га у скоро и дочека. Обичај је у Америци па тако је уведен и у ^гиск-оЛ-ску — да трговци иред својим трговинама приказују на вратима нли зиду дугачке табле на којима је наређано шта имају на продају у својим трговинама. Овакове су табле имале и обе §тосегу. Наслов је на таблама обично круп нијим словима „№о(;1се" „објава". Сем тога ваља и то знати, да у свакој аме ричкој »тосегу или и леда без кога ни један Американац неће да пије ни пиво ни вино ни ико је пиће. Од неког времена престаше становници куповати лед код Ханса! Огромни комади леда до несени железницом из далеких крајева почеше се топити у Хансовом подруму. Хансје губио грдне доларе . . . али за нгго? Он је свакодневно гледао својим рођеним очима како све грађанство па баш и његови људи -- Хансовци — купују лед код мис Најманове. Није могао да ово протумачи. Он се није бар са својим партијашима свађао. Чудно му је било, што бар они лед не купују код њега. Шта ће то бити ? Чешће се припитивао, али не мога сам да дозна. Зато се реши да упита кога свог пријатеља. — Запгго ви од мене не купујеге леда? — унита Ханс погрешним енглеским говором једног свог. пријатеља који баш пролазаше са ледом купљеним код Мис Најманове. — Зато, што ви више лед не продајете! — Како не продајем лед? — Тако је, г. Хансе. — АБег ја држим масу леда у подруму. — Па шта је ово онда? рече му пријатељ и показа Хансу руком на таблу која је висила на дућанским вратима. Ханс погледа на таблу и одједном сав позелени. Неко је на табли његовој а у наслову „N01дсе" избрисао средње писмо 1;, па је место „N0Исе" стајало „N0 1се", а ово на енглеском језику значи: „Нема леда". • Воппег\уе1;ег! - дрекао је Ханс и сав пребледео од гнева јурне у §тосегу — мис Нај манове. — То је подло ! — викао је као помаман. Зашто сте ми избрисали из објаве писмо 1.? — Шта сам ја избрисала, какво писмо 1? — с притворством питала га је мис Најманова. — Писмо и поново вам велим писмо 1 Ви сте мсни избрисали писмо 1; А1>ег §ч)с1с1ат! внше се ово сносити не може. Ви ћете ми скупо пла тити за непродат и истопљен лед — §ос1(1ат $о<1<1аш. —

Он је све више губио својуЈурођену.хладно крвност, а и мис ? Најманова је све јаче и јаче крештала. Свет се век поче око њих Јарикупљати. Помагајте — крештала је мис Најманова Би^сћтап је полудео. Он непрекидно виче на ме да сам му неко слово из средине избрисала! Луд је верујте. Шта сам му и ког ђавола из средине избрисала? Шта[му имам брисати? Верујте, да могу ја би му прво очи изгребала и извадила... ја сирота женска саморана, ако он и даље буде такав према мени он ће ме и убити .... Обузе је плач и кукњава. Американпи су спрам женских суза веома попустљиви, те ти Ханса ко за врат ко за руке изгурају из §тосегу мис Најманове и избаце на улицу. Ханс као стрела улети у своју °тосегу и ОД муке затвори се у њу. Није се појављивао читаву недељу дана. Посде недеље дана на вратима*његове §тосегу висила је повећа дрвена табла саједном обојадисаном сликом. Слика је престављала мајмуна у блузи са белим огртачем и широким рукавима, потпуно онако како се облачила мис Најманова. Испод ове слике био је надпис: „§тосегу код мајмуна". Грађани долажаху у масама и посматраху слику. Она је општи смех изазвала. И мис Најманова је изашла на улицу и посматрала ову слику, чешће је бледила али ннје ништа говорила. Хм, Боже мој! —- мишљаше она — „^тосегу код мајмуна"? Па шта је с тим? Није ништа, јер је сопственик §тосегу Ханс, па то је онда он мајмун. (свршиће ое)

. БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ I Ноћ на Карлштејну, зове со дело Јаросдава Врхлицког, у три радље, иредато је нашем Позоришту у преводу нашег познатог преводиоца с чешког, г. Срет. А. Поповића. Светоплук Чех и Јарослав Врхлицки јесу књижевне величине првога реда, две сјајне звозде на своду сувремено кн>ижевности мешке. Оба су таленти необично сјајпи, оба богати и свежи, чији се радови одликују не само по бдагој, иријатној и уметничкој форми и особитој оадржини, већ и но самој кодичшш, јер љихова плодна творачка снага сваког задивд;ујо, и надмаша свако очекивање. И као што су Чох и Врхлицки заузеди ирва места па парнасу чешком — код Врхлицког преовдађује лирика (рефлексшша), код Чеха епика --- тако су обојица и пред<!тавници двају нраваца, који су овдадади у Чошкој књижевности. Врхдицки је нредставиик космоподитског, а Чох народиог правца.