Звезда

Стр . 246

3 В Е 3 Д А

четврти. Прва четврт месечева, која издази у 4 или 5 часова у вече, та је светла, весела, сребр наста; али она која излази по поноћи, та је цр венкаста, тужна, узнемирујућа; то је прави млад месед Сабатов (8а1Ућа!;). То су месечари морали приметити. Први, ма био танак као кончић, баца радосну светлост која весели срца а прави на земљи слабе сенке; носледња једва проспе по који умирући зрак и то тако таман, да скоро и нема сенке. . Опазих из далека мрачну сеику моје баште, ш, не знам од куд ми дође наједанпут нека зловоља кад помислих да морам ући у њу. Успорих кораке. Било је благо, тихо вече. Велике сенке од дрва изгледају као гроб, где је моја кућа закопана, Отворим ограду и пођем дугачком стазом која водила право мом стану, а но којој су биле с о^1е стране заса1;ене смокве, тако да је цела стаза из! медала са сводом као какав високи тамник Пре тазио сам мрачне шумарке, обилазио траву где с) т биле иоређане корне са цвећем, чије су сенке и 'згледале као округле пеге. Прж ^ижујући се кући спопаде ме нека чудна зебња. Зас ^адох. Ништа се није чуло чак ни шу штање лшш ^ таква је тишина била. Шта ми је Боже мој, по ^иелих Десет година сам се враћао у ово цоба куј и никад нисам био узнемирен, нлкад се нисам 0<?јао мрака. Да сам видео човека каквог лопова илј5 р '.азбоЈ , ч ика, ја бих без оклевања скочио на њега. Г>ио сам н ^оружан револвером али га не дирнух. дотећи да сС отргнем од тог лудог страха, који је растао у ме^чШта ли је било ? Предосећање, Кл°1 е завлада човеком онда, кад се заиста хмора нешто д^огодити? Ко зна ? Ма да сам се непрестано приближавао К) т ^и, ипак сам се бојао, а кад већ доћох до зида, по, 1( стреху пространог стана, осетих да сам изнемогао и да морам одахнути неколико тренутака,, нре но што уђем у кућу. Тако седнем на клуну испод 'салонских прозора. Тамо остадох дрхћући, главом наслоњеном на зид, очима упртим у грање. У почетку не опазих ничег необично око мене; само у ушима ми је нешто зујало, али то ми се и иначе дешавало. Учини ми се да чујем као да вагони јуре поред мене, као да звона звоне, као да се каква гомила креће. На скоро, могаше се тај шум јасније разазнати. Бејах се преварио. То није било обично зујање у мојим ушима, не, него неки особени шум, врло разговетан, који је без сумње долазио из унутрашњости мога стана Ја сам кроз зид разликовао тај непрекидни ј шум, изгледало ми је као да су полако лремештали и вукли цео мој намегатај. (Настатшће се)

КЊИ ЖЕВНОСТ СУЗЕ, од Проте А. Проконијемћа. (Намијељено ђацнма основнијех школа и појницима.) Веогр»д. ТПтамнарија Светозара Нико.1 и1.а 1898 год. — Стр. 24. Ја јако волим старе приче. Био једанпут тако један поп а био једанпут тако и један песник Па оба живели у исго време Пои је био поп и народни посланик, а песник је опет био само песник. Поп је имао парохију и примао је јога по банку дневно; а песник је писао песме и био славан човек и није примао нигата — ни месечно. Ил' најпосле, и шта је то песник у Србији?! Неко са занимањем без занимања. То је и званично утврђено. А има и јога ненгго. Мудри људи (разуме се у Србији, јер она њима просто кинти на свима важнијнм ноложајима) пронагали су: да песник лепгае пева кад је гладан. И кад га једног дана измученог и напаћеног нестане, онда они, гато куне мрвице памети по власничким столовима, пигау „студије" и веле „слава нашим мудрим људима, да нису они бесмртног тога и тога гонили као бесну звер он не би нанизао онако драгоцени бисер песама од својих суза". Знате, у јаду се лепгае нева, „умстзују" они. А ако се ви, који не живите од туђих мр внца, усудите рећи: даБајрон, Гете, Тенисн, Шекспир, Иго, Пушкин, Мицкијевић, Данте, Ариосто итд. нису гладовали, на су ипак створили генијална дела, — знате гата ће вам се одговорити? Ево: „гатета за те умове, да су гладовали били би јога славнији..." Али да наставим нричу. Еле, падне попу на памет да нигае песме Као мисли: кад може неко без занимања и прихода да буде славан, гато да не може поп и песник. И купи неколико туцета хартије .. После месец дана нађе поп песника, позва га на .чагау пива и утрапи му оа оцену читаву гомилу $војих песама. „Бидидер то и , вели пон „да ли ће што ваљати". А у себи мисГ и: «Види, јадниче, гата сам ја." Песник за колута очима а руке му обамрегае. Појмио је одмах свој V Голготу. Али гата ће? Тежи хатар, него сила. И у.ЗС те несге и однесе своме дому; и седе и јаукну, и најносле се свлада и прочита све. А кад за тим ион доби свој рукопис натраг, на рукогшсу је стаја (Ј запис: „Беспослен ноп и јариће кргаћава." * Човек може све само кад хоће... Регаих се да прочитам ову књигу, и прочитах. Али да не би и ви, ногатовани читаоци (а читатељке ми је баш нарочито жао), претрпели све оно, гато сам ја пре трпео, допустите ми да вам ову књижицу прика жем. И ако не будете крајње љубопитлшви, бићеге спасени од ње. Она садржава свега пет песама. Четири су као неке баладе (изгледа да писац верује да се могу и декламовати), апетајечисто лирска песма,