Звезда

Број 31

3 Р> Е 8 Д А

Стр. 247

Ирве четири иепеване су десетарцем, а пета ос мерцем. У првој под насловом „Три побратима", један ђак пита друге: „који је оно див над дивовима, што је са своја два друга сишао на Косово, па су после на Ситници коње напојили и из цагрија сабље повадили и заклели се на Косову мегдан однијети, или погинути, и погинули." Други се ђак као досети, који су то, и хоће да разрепш задани ребус, али да прво сви остали устану. Ђаци устају, а он им објасни: да су то Милош Обилић са своја два побратима, и даље описује: како су дошли под шатор Муратов и Милош цара ухватио н с црном га земљом саставио, па онда: „Хитар јунак у вељој хитрини, „Царев бураг иросу ао ледини, „Но тиме се нису заситили, већ понну покољ од Турака, али се натраг не вратише. 0 уметничкој вредности ове песме нећу ни да говорим Тога и нема. А што се тиче њене основне замисли и обраде она, и ако се наслања на косовске песме о Обилићу, толико је наопака, да је карикатура дотичних народних песама Милош је на Косово отишао из са свим других разлога, а не да „мегдан однесе", као што се ту пева; даље, ти косовски витезови никако нису могли носити сабље у цагријама јер се у цагријама носи нож, а не сабља; и најпосле, каква је то Фигура: „да се ови јунаци нису заситили царевог бурага Друга песма „Цар Лазар" скоро .је иста као и прва, само је ту Цар Лазар на место Обилића; и ту нас писац опет вара: да је Цар Лазар у сред окршаја збацио с главе каау и челенку, а Срби грмнули: „Ура, ура, — ено нашег цара Бојак бије. руиги и обара " (јадна му мајка!) Овде до дупге нема оне Фигуре о јуначком ааетиту Обилићевом и њесових побра тима, али има стихова нпр.: „Крвљу рачу, у крви се даве, „Под ногама с' кобрљају главе," по којима већ познајете и вредност осталих. Трећа „Југ Богдан", то је друга песма са разликом, што ту на место Цара Лазара долази Југ Богдан. И она је и по вредности равна другој, и у њој се крв раче, а главе кобрљају под нечијим ногама; само је она Фигура о капи и че ленцн замењена Фигуром, како седи Југ издише и жали: што не може да устане да своје Југопи11е у чело целује. Четврта „Шестора вјешала" то је као нека балада и најдужа је. Ви већ стрепите, али молим вас, да се саслушамо Пао код нишкога града бесни Хусејин-паша, па размишља „о своме јаду": „Чије ћ' главе с' гјелом раставити,

и сеги се Али-паше „српске мајке", позове га и одсече му главу. Другог дана Светих Тројица повежу ешкије (?) неке попове и владику Мелентија, а после „Кврцну брава с врата нишког града, „Указа се велика парада," и ешкије све те повезане отерају предХусејина Хусејин ноге прекрстио, Кутп и пуши, али од једном скочи и дрекну владици: „Пасји сине, црни ђаурине, „Тако л' сиужиш цару господару; „Послао си књаз Милонгу дарје, „Посл'о си му од раје поздравље, „Посло си му чараае шесторе... и Хоће владика да се правда, али Хусејин не да, већ пареди те и њега и остале стрпају у томруке. Трећи дан Тројица и опет кврцну брава и указа се — парада. Боде Турци владику два свештеника и три трговца да обесе, „али храбри Срби храбро корачају а да ти је било аоги^џти, не можеш их се нагледати ,,Ил' су љепшн, ил' су стаситији, ,,Ил' мудрији^), ил' поноситији. ,,Ил' храбрнји, ил' ођевенији, „— Ко од једне мајке порођени а (Знаге у Нишу се дешавају разна чуда, на се и деца рађају — обучена ) Кажу да је од узвишеног до смешног само један корак. И ево погврде. Од једног и сувише узвишеног исторнског догађаја, пред којим сваки Србин и сваки човек мора капу скинути, невешти ппсању наградио је такву спрдњЈ^, да се морамо. насмејати. Грех му за то на душу! Сад нам остаје још само завршна иесма „Суза радости", али после свега онога што сам о осталим песмама казао, а имајући н још нешто у виду, мислим да је могу обићи И тако доврших иреглед ове књижице, која ме толико намучи. Па хоћете ли драги читаоци, да још изречем и евој суд у општеоњој? Хајд' да вам и то кажем. Ни сам иисац није смео ово своје „дело" пред нас изнети, него га намењује ђацима основних школа и војницима. К'о вели: деца су деца, њих је лако преварити; а војници су војници, они морају да слушају. * Али још ненгго Чух да је овај исти писац нанисао и неку драму и да Ке она ово дана изаћи из штампе. Ако гдегод сретнете г. Јанка Веселиновића поздравите га од моје стране и кажите му да ми не шаље и ту драму на оцену. Бала ни за његову љубав нећу је прочитати, падаје уредник „Сунца", а не једне обичне „Звезде". Мнлорад Ј. МитјнмшК.