Звезда

Стр. 276

3 В Е 3 Д А

Број 35

— Од куд је ово забалканско пространс/гво? Какав сте ви забалкан у Италији измислили? Овде су брда апенинска... — Ако су опијанска, нека су оиијанска, мени је то све једно Од радости он ^е брбљао без престанка. — У спомен срећног повратка са ових онијанских брда, одмах ћу купити какав дар за жену. Чиме се ово место слави ? запита он ГлаФиру Се мјоновну. — Коралима, израдама од корњачине коре. И ја бих требала да купим што год од тога. — Море, то су ситнице! Што ће ми чешаљ од корњаче? За овакве случајеве одвојио сам ја жени 100 Франака од рачуна и новца што стоји ево овде, испод колена. И Коњурин се лупи по чизми. — Па можете коју од ових ствари у златном оквиру купити за ту цену, одговори ГлаФира. — Па шта би то било? — Медаљон са изрезаном главом. То се носи у брошевима и брезлетнама, Знате ли ви ону Марију Дементјевну, Палубову? Ону брашнарку с Калашнпковскога пристаништа? Е — па она ]е прошле године била с мужем у Италији и купила један раскошни брош за сто педесет Франака. Дивна стварчица! — Е, вала и ја ћу жртвовати толику суму ! И Коњурин опет диже ногу и удари се руком по колену. — А, зар си ти новац стрпао под колено? нита Николај Ивановић. — Ја шта ти мислиш? одговори овај. — Док си ти облетао око жене, ја ти лепо приседнем иа камен, чизму доле, па новац и менице овамо. Помислим, може ме снаћи мука, па ће ми ови архаровци претрести и најмање ће се сетити колена Знаш и сам какав је задах био! Чудо! Баш као да је неко узео 1000 кутија палидрваца па запалио. Знаш ли, да су ми свакојака чуда на очи излазила: час као деца, час траве, час вавилони! Али, сад смо већ избављени, амин! Ура, ГлаФиро Семјоновна! И Коњурин је од радости узе око струка. — Што се ви хватате за ме? брани се она. — Од радости, рођена, од радости! Своје жене немам, па се ухватих за туђу. Пардон. С места ћу у биФвту наручити боцу Асги, те да пијемо у опште наше здравље. У станичном ресторану Иванови и Коњурин застадоше целу галаму. Пијани се Грабљин пробудио, и видевши да му нема новца дигао галаму што су га покрали. Он је седео босоног, с извраћеним џеповима; око њега келнери из ресторана. Он је сав поманитао, тражио да полицију, да се састави протокол. Слуга, комеје Перехватов предао Грабљина старао се више пута, да му, на мешовитом Француско-талијанском језику, објасни, да његов новац није пропао, да је у руским ру-

кама; али Грабљин није то разумео, него је млатарао чизмом и викао, колико га грло доноси: Полис! Дај овамо члана и жандарма, арапска образиио! А ја се с места не мичем, докле се протокол не састави! Лопови! Разбојници једни! Бандити проклети! Гледај ти њих у самом бИФеу лоповско гнездо удесили!... Видело се да Грабљин одавно зија. Два стакла у прозору беху сломљена, по поду се ваљају полупане боце и посуће. Лице му се беше страшно искривило, а коса — сва рашчупана. — Шта вам је? прискочи му преплашен Николај Ивановић. — Опљачкаше ме... До паре опљачкаше .. Пи сата, ни новчаника, ни кожног портмонеа, све придигоше, одговори овај. — Па и ви, рђе једне, отишли сте, а свога друга оставили на жртву бандитима. Дивни сте ви другови, земљаци, туристи проклети! Куд је РаФаилка? Свега ћу га искаблићати, лепињу ћу му од Физиономије направити! — Умирите се Григорије Аверјанићу. Би опет у скандал ударате! Ваш је новац у мосје Перехватова. Све је очувано, викала му је ГлаФира Семјоновна. — У Перехватова? спусти глас Грабљин Ах, неваљалац један! А зашто ми није у џену оставио запис, да је узео новце и ствари? — Па, ми смо наредиди слузи да вам то каже, да се за ствари не брииете, кад се пробудите, пошто су вам новци и ствари у вашега друга. А слуга вели, да вам је то саопштавао. — Може бити и да јесте, али од куд ја могу знати, кад не разумем њихов језик ? Он ми нешто иоЕгазује свој џеп, удара се по трбуху: али знам га ја зашто? 1 — Ах, ти си скандалозан! вели му Коњурин. — Сами сте скандалозни! Остављате човека у разбојничкој пећини ! — У каквој пећини, допустите да вас упитам ? рече ГлаФира. — Водити вас нисмо могли, јер сте били већ готови. — Ах оставите се, молим вас, мадам!... Ја дрскости не трпим. Како сам био „готов" ? — Па, тако. били сте у несвести, рече Николај Ивановић. — Па лено, умукните једном ! — И ви не вичите! Гле, ви сте просто скандалозни! Грабљин се распита за Перехватова и ови му објаснише. — Вратиће се он! Расправићемо ми већ. Ја по џеповима џарам — нема новаца; скидох чизме - нема новаца — Е, баш си прави дрекавац! Гле, шта је чуда направио?! вели Коњурин. Судове смрвио, столицу сломио, прозор разбио!... — Пљуни!.. И гори је чуда било, па смо платили.