Звезда

В рој Зб

3 В Ћ 3 Д А

С тр . 283

* * * Сломљена јс вера моја Изгубљена свака нада, Груди моје болом јече Л душа ми горко страда. Аох, Боже свемогући, Кад већ вере, наде није, Ти одузми бар и љубав ГИто с' у мојим грудма крије. На кад свене цветак нежни Што је мило, дивно цвао, Да не тужим, да не нлачем, Да ме за њим није жао. Имета.

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејкина

(НАОТАВАК) 1^X111 Кад је ГлаФира прегледала књигу посетилаца везувских и нашла тамо свега једио руско име, некога Петрова са супругом с1е Мовсои, — она узе перо и записа у књигу: „Г С. Иванова с мужем из Петрограда." У тај пар приђе јој момак из ресторана, и понуди поштанске карте — отворене. Карте са Везува. На углу те карте стојала је сликаБезува, који се дими, а на адреси беше исписано Француеким и талијанским речима: „станица Везув". Њој се то донало. — Никола Иванићу! Иване Кондратићу! До кле ћете се тим вином заливати ?! Одите овамо! Ево вам отворених карата с Везувом, и управо одавде можете писати писма познаницима. — Да, да .. Одавно сам намеравао да напишем жени једно врло нежно писмо... рече Ко њурин. — Никола Иванићу! Напиши и ти што год коме. Ваља се похвалити у Петрограду, да смо били на врху Везува. То је тако еФектно. Знаш и како смо пренеразили Петроград, кад смо у време иариске изложбе писали пријатељима, са АјФелове куле? Многе даме из трговачког света, хтедоше пући од муке што смо ми у Паризу и то још на врху АјФелове куле, а оне седе код куће те чувају пилиће. Глакерија Васиљевна иола године није се са мном могла поздравити нити про говорити због тога.

— Ех, карте! Глупости! одговори Грабљин напивши се вина и дошав мало себи. — Шта кажете?! Ви нисте били на Везуву, па вам није ни интересно. А ми смо се попели баш до кратера, ризиковали свој живот, а то свакојако показује да имамо храбрости. Мени"се, шта више, двапут смркло, одговори ГлаФира Семјоновна — А, треба писати, треба! подхвати Николај Ивановић. — Где су те карте? Дајдер их овамо. Наста писање писама, Коњурин и Николај завириваху у карту ГлаФирину, али ова им не даде да виде шта пише, него се одмаче од њих. — Хтео сам да знам само то, коме пишеш, рече Николај Ивановић. —- Па, коме ћу, него Глакерији Васиљевној? Нека још пола године ћути. — Е, а ја ћу најпре написати нашем помоћнику Панкрату Давидову. — Е, Панкрату Давидову! Од куд има смисла писати Панкрату Давидову? Он ће добити писмо и обесити га у канцеларији о зиду. То треба писати људима, што ће витлати по Петрограду и водити о томе разговор. — Али ја ћу му писати особитим тоном, таким тоном, да сви претрну. Никола је дуго гризао перо п мислио шта да напише. Најпосле, он започе овако: „Панкрате Давидовићу! Кад ово писмо примиш, прочитај га свима момцима у канцеларији, дућанима и кућама мојим да сам заједно са супругом мојом, ГлаФиром Семјоновном, овога 4ј 16 марта, са опасношћу живота попео се на огњевиту планину Везув, био сам у самом паклу, усред дима и пламена на висини 700.000 лаката од земље, и вратио сам се благополучно доле здрав и невредим. Можете одслужити благодарење за овај случај. Николај Иванов." Прочитав на глас ово писмо Николај свечано погледа жену и рече: — А? Шта велиш? Он ће то прочитати у дућанима и направиће толико разговора, да буде страх!.. — Добро, добро, али ја бих ти саветовала, да коме од нознатих метнеш прљ пред нос. Реци нпр : ето, ви се у Разјежој улици и по Петрограду мотате, а ми пролазимо поднебесне просторе, стојимо на вулканском кратеру, рече ГлаФира. — Не брини ти, већ! Ја знам и на кога ми* слиш, кад Разјежују улицу помињеш. На Петра Гаврилића? Томе ћу ја већ добро потпрашити! — Допусти, задржава га Коњурин. — Је ли могућно да смо ми били на висини 700.000 лаката? Знаш ли ти, да је то 100.000^хвати, и кад би се превело на километре. — Пљуни: Нек проверавају тамо, ако сумњају .