Звезда

С тр . 284 3 Б Е

М Николај Ивановић поиово стаде нисати и носле пет минута повика: ~ Готово! Ево шта сам написао Петру Га врилићу: „Многоуважени итд. Шаљем ти поздрав с висине страшнога, огњевитог вулкана Везува. Око нас је смрад, дим и ватра, што све сагорева. Ево, вулкан избацује, Али нас Бог милује. Ја сам цигару на Везуву заналио и пишем ти ово писмо на врућем камену, који овог секунда испаде из кратера. Огуда излећу усијане главе. више од три хвата и висину, и грми тако страшно. да се ништа не чује. Врућина је толика, да је горе него у купатилу, где се татари четвртком паре. Овде, на врху ншпта живо не живи, и бува ако се случајно деси и та мора угинути. Завршујем иисмо. Жена не може да издржи врућину и моли да сиђе доле, јер јој се смучило. Ја сам осмуидо браду. Овога часа спу штамо се на конопцима Поздрав супрузи твојој Маври Алексијевној од мене и жене." — Е, то је већ сувише, господо! Како^можете тако лагати ? повика Грабљин, па пренесе своју боцу вина у њихову собу и посади се. — Како ви можете рећи, да ми лажемо? Ви нисте били на кратеру и док смо се ми подвргли били оиасностима живота, ви сте спавали на ста ници. А тамо на врху, ужас што је било, ГлаФири Семјоновној смучило се неколико пута и она је падала у несвест, — Лепо, брате, али на што говорити да пигаете с камена на Везуву кад ви пишете на станици, за столом ? И после, за ту осмуђену браду. — Е, то је већ наша ствар! — А, ако ја рекнем Петру Гаврилићу Вутереву, по повратку у Петрогра^. да је то све глупост, и да писмо није писано на камену ? А ја Петра Гаврилића такође врло лепо знам. — А што би ви то радили ? То би с ваше стране било глупо, неучтиво и недругарски. Знате ли ви, да је све ово, што ја пишем Бутереву, заиста било; тек, не може се писати писмо без украшавања! — Да, да, то је све било, потврди ГлаФира Семјоновна. — Ја само због камена... — Ама, шта сте ви окунили с тим каменом? И шта је тај камен? То је ради лепоте слога Седите и ви за сто, и пишите вашим познаницима, да сте били на кратеру и седели на врућем камену! — У том и јесте ствар... и мени се хоће да напишем писамце с Везува једном пријатељу, рече Грабљин и запита: — Да ли ви мене нећете издати? Рећићете где, да ја нисам био на Везуву? — Што то ? Ми шта више не знамо за ваше пријатеље. Грабљин узе перо и покуша да пише, али одмах баци и рече: — Не, пијан сам .. Не могу да пишем. И л>а ман дркћу и светлаци иред очима скачу.

3 Д А . Б гој 36

— Онда узмите карту па сутра напишите у Неапољу, рече ГлаФира Семјоновна. — То може... Ја ћу три комада узети. Само, господо, пазите, не издајте ме! — Којешта! — А, пазите, нгга сам ја жени написао! викну Коњурин. — „Мила супруго наша, Татјано Григорјевна и тако даље. „Ах, да ли знаш, супруго љубазна, на какву ме је огњевиту планину глупост занела! Назива се она Везув, а земл,а око ње таква је да се унутра топи, испод ногу дим куља и ићи је тешко, иод ногама вруће, а и самога пакла ватра бије, и усијане главе излећу. Али, што је најчудније, попео сам се ја трезан на ту гору, а не пијан, а зашто -- ни сам не знам премда сам се грдио, што сам на такав пут пошао а овамо сам породични и имућан човек. Главна је ствар — друштво ме одвукло. У време опасности и избацивања сећао сам те се свакога часа, али, — сад сам се благонолучно с те горе спустио, што и теби желим." — А што ви бацате љагу на друштво ? Ко вас је гонио силом на Везув? пита га ГлаФира Семјоновна. — Па штату! вели Коњурин. — Ја сам не би пошао ни на страну. а где ли на Везув. Ах, женице, женице, голубице! Ја шта ли ти тамо радиш? Ако је по сатима, ти, сигурно, сад чај пијеш уздахну он. — А штаси ти, Глаша, нанисала? упита жену Николај Ивановић. — Ништа. То није ваша ствар. . Ја сам већ дала Глакерији Васиљевној такву нилулу, да ће се изести од муке, насмеја се ГлаФира — Ето сандуче поштанско у зиду, бацајте своја писма! додаде она и уставнш с места, спусти своје иисмо. За мало, а с Везува се вратише и Енглези с Перехватовом. Овај беше одушевљен па окупи говорити: Е, господо, што смо ми видели, то се не да описати! Баш штета, што нисте пошли да видите како тече лава! Ту Грабљин нресече Перехватова. Он насрну на њега грдњом и укорима зато, што га није разбудио, те да и он иде на Везув. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ОКРУЖНИ ЛЕКАР - И. С. ТУРГЕЊЕВ -

(свршетак) Он испи чашу чаја и отпоче спокојнијим гласом :