Звезда

Стр. 362

3 В Е 3 Д А

ХАЈНРИХ (ХАРИ) ХАЈНЕ — ЂЕТИНСКИ —

(свршетак) Ту износи Хајне како је стара национална вера у Европи била пантеистичка и обожавала све појаве у свету. Хришћанство је борећи се противу тога раднло обратно. На место богова у природи наступили су демони, нарочито на северу, где су на супрот југу, дошли духови и вилењаци Па како се човек не радо раставља од онога што су његови претци ценили или плашили се, то ће се она стара народна вера у Немачкој можда дуже одржати но Хришћанство којенемакао она прва, корена у националитету. „За време реФормације иншезла је врло брзо вера у католичке легенде, али вера у мађије и врачбине никада." Лутер није схватио да идеја хришћанства, уништење чулноСти, стојп у супротности са човечијом при родом. Он није могао појмити да је католицизам нека врста конкордата између Нога и ђавола, из међу духа и материје. БиограФ Хајнеов Прелс на ово примећује, да је због тога Лутер укинуо калуђерство и целибат свештенички. За протестани зам Хајне вели, да је укидањем чуда шкодио појезији, али је зато морал уздигао, он је (протестантизам) дао човечанству слободу духа и мишљења. И сад је мишљење право, а власт разума постала је легитимна. Ту је дипломација цензуру измислила. Лутер није само слободу кретања дао народу него и средства за покретање, духу тело, а мислима реч, он је немачки језик створио, и немачку литературу отворио. „Ко о нашој новијој литератури хоће да говори мора са Лутером по чети, а не са Нирнбершким ћиФтомХансом Саксом." Лутер и Лесинг то су два јунака Хајнеова, поред њих иде и Кант, тај „Робеспијер у царству мисли " На место деизма Хајне ставља пантеизам. Занимљива су његова писма о ссозоришту, и додирујући тему зашто Немци немају веселих и шаљивих игара, он спори да је томе бајагп узрок озбиљност њихова, или што немају политичких слобода, јер је Шпанија њих имала и за време инквизиције, а Хина има и данас; а тврди да оне успевају само онде где је земљиште пуно ђубрета, где браколомство игра главну улогу. И док нир. Немци у љубави опевају и славе само невиност девојачку, код Француза напротив удата је жена предмет љубави у животу и вештини. Јунакиње немачких трагедија, увек су само де војке, а Француских, удате жене. — Исто су тако интересантна и његова иисма о мужци, разуме се да он ту додирује и личности, јер његовој сатири личност је главни предмет. VI Хајне док је био млађи, а нарочиго док се није разболео, много је путовао, и слике које је ј

са тог свог путовања изнео одликују се леиим стилом, свежином и пријатним хумором. Не зна се чему пре да се дивимо, да ли енглеским Фрагментима, или писмима из Италије, или његовом путовању по Харцу, - свуд се ту огледа млада, одушевљена песничка природа Упоређења која прави у тим описима, П [_осто су јединствена. Како је лепа она елика кад он на обали Темзе дочекује лађе које долазе са далеког Истока, нз Индије, н оне богате трговце индијСке поздравља довикујући им „Мухамед", а они њему одговарају са „Вунапарта". БавеКи се у Италији, мучило га је незнање језика и он се јада: „Ја видим Италију, али не чујем. Но ииак нисам без забаве, овде стање говори, а ја разумем њихов немуштн језик", — и наставља тешећи се: како „има један је.чик, са којим се код ноловине рода може разумети, од Лапланда до Јапана. Овај језик цвета у Италији нарочито, нашто речи где толике очи са својом речитошћу нродиру до срца једноме Тедеску, очи које боље говоре но Демостен и Цицеро, очи које су толико велике као звезде у природној величини." Хајне је пре Ига назвао Париз правом Француском „Француска изгледа као башта где се све најлепше цвеће бере, да се направи један свежањ, и тај је свежањ цвећа Париз .. Париз није само престоница Француске, већ целог цивилизованог света... Ту је скупљено све што је велико љубављу или мрзошћу, обеКањем или мишљењем срећом или вољом, будућношћу или прошлошку" итд. Бажан моменат у његову животу, била је смрт стрица му Соломона 1844, који мујетестаментом оставио само 8000 марака док му је за живота давао годишњу ренту од 4000, а доцније 4800 динара. *) Хајне кад је чуо за то био је као убијен, пао је онесвешћен на под, и кад су га метнули у кревет, и пошто се освестио, гушиоје се у сузама. Он се није надао, да ће му стриц, који је оставио после себе 30 милијона, оетавити само 8000 марака, и кад још зна, да је песник, — који је својчм именом овековечио породицу Хајне, — бно на прагу слепила и телесне немо!>и. Болест Хајнеова била је колико у његовој индивидуалној организацији, толико и у претераној полној љубави. то је Хајне сам нризнавао. Али поред све његове болести његов је дух био чио и свеж. „Ја сам телом веома болан пише Хајне Барнхагену али душа ми је мало патила, као уморан цвет мало је клонула, али ннкако није увела, и још је чврсто утемељена у истини и љубави." У таквом очајном положају најбољи му је пријатељ био Мајербер и Фердинанд Ласал, први је за њ радио код рођака његова (Соломонова сина), а Ласал је опет ангажовао А. Хумболта, ") Са својим'стридем Хајне је често долазио у сукоб, једном ка» су се сноречкали Хајне му је казао: „Знаш ли, стриче, дајенајбоље на теби моје име што носиш." Та њихова свађа била је досле Хајнеова одласка у Лондон, етриц му је тада дао 800 дук, да му се нађе у дужди, он одвоји 200 дук, а ресто нотроши врло брзо у Лондону, са тих уштеђених 200 дук, ишао је иосле у Италију.