Звезда

Број 46

3 В Е 3 Д А

Стр.

великим људима,

а ми за живота нретлостављамо им улизице и лакеје, а ио смрти не знамо ни гроб где им је. Па реците да народ нема ираво што шгга: „Где је бабо потрошио благо?"

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ

од Н. А. Љејвина

(наставак)

БХХТП

ГлаФира Семјоновна се пробудила сутра дан ,)У Т РУ У вагону, па иогледа кроз прозор и у

Она пои с

чуду опази, да воз иде са свим но води. лете на другу страну вагона ка прозору те стране указа јој се непрегледна пучина. Посред воде води узан земљани насип; по њему су пружене гвоздене шине, а по њима јури воз. — Боже мој! Па ми смо у Венецији! повика она и стаде будити мужа и Коњурина, који сиаваху јаким сном: — Устајте... ПГго спавате! До шли сте већ у Венецију! Ево по води идемо! го вораше она Николај Ивановић и Коњурин тргоше се из сна протрљаше очи и полетеше прозорима. — Заиста, вода! Е, баш је та Венеција чудна!.. чудио се Коњурин и зевајући рече: — Заврши се даљни пут. Већ видим рођени крај!.. — Е, мој брајко, рођени крај још није тако близу, одговори му Николај Ивановић. — Свакојако, ово је носледња станица у Италији... Голубице, ГлаФиро Семјоновна, не задр жавајте се, тако вам Бога, у тој Бенецији, моли Коњурин. — Нећу, нећу. Само да прегледамо град и његове знаменнтости, па одмах даље. Можете већ бити уверени, да после пута у Капри нећемо ићи никуд морем. Доста је мора за мој рачун. Само ћемо се возити каналима. — Е то је лепо... Е, то је красно.. Али гле дај'це ово чудо: вода десно, вода лево!.. чуди се Коњурин, гледајући кроз прозор. — Ово је не срећа, море! Где ли им живи тај свет ? — Скоро ћемо, ваљада, доћи на које острво, па ћемо и људе видети. — Замисли, овде нема ни жељезничких стражара! Где ли су им ти жељезнички стражари? — А јесте ли видели чунове са заставама? На њима су јамачно жељезнички стражари. Гле гондољера! Гле, гондољера! како се вози на гондоли! виче ГлаФира и показује на воду. Замислите, познала сам их по слици. Е, баш су исти као и на слици.

И заиста недалеко од воза, на мору указа се типична, црна, венецнјанска гондоља, с гвоздС' ном алебардом накљуну; гондолер стоји на крми и креће чун једним веслом. — Како рекосте да се зове то ? — пита Коњурин. — Гондол>ер... Гондола .. Ето, то су вам млетачки кочијаши. Они возе публику по каналим.а. — А зашто он стоји дуике и радисаједним само веслом ? — Такав је ред овде. Нико се не вози са два весла. Гондол^ер увек има само једно весло и стоји дупке. — Гледај ти сад... У свакоме селу свој адет. Локомотива пишти. Боз прилази станици. Он ускраћује пару и тихо уђе у станицу покривену кровом од гвожђа и стаклета. На платФормама се гомила свет, носачи у својим плавим блузама, а видели су се и жандарми. ГлаФира протури главу кроз прозор и стаде дозивати носаче: — Факино ! Факино ! Иси ! — Ама они опет имају нешто мало земл.е,

проговори Николај Ивановић. — Ево, станица им стоји на земљи... А ја сам држао да ту нема бапг ни мало земље : него да људи право с воза у чунове силазе. Воз стаде. У вагон ускочи један носач. — У гостионицу, то јест у алберго.. рече му ГлаФира. Уе гондољер ? — СгабЉаив? О, ја, тас!ате. Коттеп 8Је тИ... одговори јој носач и доконапш њихове ствари, новеде их за собом. — ТТТтп. је ово? Овај говори немачки ? Зар овде веје немачки дух? — упита жену Николај Ивановић. — Да, да... То је по свој прилици отуда, што се немшгини приближавамо. А ја сам јуче гледала карту. За Венецијом је близу Аустрија. Носач их изведе из станице. Они опазише како пљуска вода у сами излазак од станице, крај којега беше пристаниште и на овоме гондољери. Опазише гондоле отворене и гондоле затворене Гондољери ношаху ципеле на босим ногама, уске, прљаве чакшире, на њима не беше капута, ни прсника, на глави су им шешири са широким ободима, који беху поцепани. Они су викалн, размахивали рукама, дозивали себи путнике, и чак - хватали нх за руке и увлачили у своје гондоле. Иванови и Коњурин седоше у гондолу, што беше прва на реду и пустише се низ Сапа1 §тап(1е,' заповедивши унаиред, да их возе у гостионицу. Вода у каналу беше мутна и смрдљива; по њој је пловило свако ђубре, остружине, иверје, слама и сено. Десно и лево дижу се куће, старе архитектуре, са олуианим Фасадама, полуразрушеним каменом у темељу, олунаним степеницама мермерних улазака, што сз спуштаху правце у воду. На уласцима су искосирени стубови, а за њих су привезане домаће гондоле.