Звезда

С тр . 364 3 В Е

беху спуштене, а поред кревета ста.јао је јогн зе:геп шпански зид те и он спречанао светлост. Боиик подиже своју Фину, готово провидну, мртаву руку на десно око да би подигао трепавицу да долазеће види, само је још то око могло да види, и трепа вице беху узете, нпсу могле слободно да се крећу. „Ја трпим — говорио је он тада — непрестано страховите болове. Чак ни моји снови нису слободни од тога. - — — ■ ■— — —- — — Све то ја морам да трпим. Али ја имам моју веру, немојте мислити да сам ја без религије. Опијум је тако!>е религија. Између опијума и религије много је више сродсгва но што то многи сањају Видите, ту ми је Библија, ја је много читам. т. ј. читају ми; то је са свим чудна књига, та књига књига Кад ме савладају болови, узимам морфиум; кад моје непријатеље не могу да сатрем остављам их Провиђењу, кад не могу о мојим приликама да се бринем остављам их драгом Богу, само о мојим новчаним нриликама ја се сам старам " У болести су га неговале поред жеие, и две чуварке, а имао је ио једног секретара и читача. Кад је 1849 г. постао му секретар тада млади Карл Хилебранд, нашао је Хајнеа са ослабелим слухом, очима затвореним, трепавице је морао да диже са својим мршавим прстима, ноге узете а тело згрчеио „У бесаним ноћима — прича Хи лебранд спевавао је своје иајдивиије песме. Целог вРомансера" диктирао ми је. Од „Романсера" изашла су за два месеца 4 издања, свако по 5- (.» хиљада комада. Кад је једном Хајне дао Мајснеру да нрочита неке песме, које су биле производ Фантастичних му снова, и наМајснерово дивљење о лепоти њиховој, Хајне је одговорио: „Одиста? Знам да је лепо, ужасно лепо! То је кукњава као из гроба, ту виче ноћу један жив закопан, леш, нли боље рећи сам гроб. Јест, јест, такве тонове немачка лирика није никад слушала, јер још ни један песник није био у таквом ноло жају." И у таквој несносној болести, Хајне није ни једног дана издангубио, поред писања песама, писао је своје мемоаре и нрерађивао Француска издања појединих својих дела. Спремајући Фран цуско издање 1>и1есе, Хајне гшше своме издавачу: „Смртно болан, у пркос грчевима, радим већ два месеца дневно ио 5-6 часова." На мемоарима је радио одавио, тако, он њих сномиње још 1 априла 1823 г. у писму Емануелу Болвилу. Кад узмемо да је и књига оБернеуодломак његових мемоара, као и његов диевник из 1830 г, ипак, оно је, што је доцније штампано под именом „Мемоара", један малн део онога што је Хајне збиља написао и оставио, и да је велики део уништила његова породица Те тако непотпуне и кратке мемоаре, купили су власник „Оаг*еп1ан1>е" у заједници са Кампеовом књижаром за 16.000 динара. Будући болан он је спремио и тестаменат у

3 Д А Б рој 40 коме наређује, да и ако хоће да умре са вером у једног Бога, којег моли да има сажаљења сирам његове бесмртне душе, да и ако је крштен у лутеранској вери, то ипак одустаје од сваког црквеног акта те, или друге какве вере. Жали што у својим списима није довољно ноказивао дужног ноштовања, моли да му се опрости ако је морал и добре нрави — које су право биКе сваке монотеистичке вере — вређао. А забрањује сваки говор на његовом гробу и пренашање тела његова. На четири дана пред смрт казао је госпођи Жобер: „Озбиљна је ствар умрети, шала тада ие пада на ум, али упорство." И кад му је после два дана дошла Камила Селден казао јој је само „једва*. 13 Фебруара 1856 год радио је пуних 6 часова; на молбу да треба да се пвичува, одговорио је: „Имам још 4 дана да радим, и тада сам дело довршио." А 16 Фебруара наједаниут је затражио „артију и оловку" н то су му биле последње, јер одмах после тога наступили су ужасни болови, и издахнуо је у 3 [ 4 на 5 часова, у 58 години, 17 Фебруара 1856, а сахрањен је 20 Фебруара, по жељи његовој без икакве параде у 11 часова на гробљу Монмартру Ме1)у пријатељима који су га испратили до гроба били су: ТеоФило Готије и Александер Дима. Његов лекар Д-р Груби, који је умро тек 1898 г. онцсује овако последње тренутке великог песника: „Било му је већ врло рђаво, и он је то осећао; пошто му се жена уклонила из собе Хајне унита лекара: ,Драги докторе. ви сте били спрам мене увек искрени, кажите ми и сада истину је л' те да од мене нема ништа?" Доктор је ћутао, уздржавајући се да не заплаче. Хајне је по том ћутању знао да мујепоследњи час куцнуо. Погледа га, па ће му рећи: „Хвала вам! Ено тамо стоји цвеће које ми је жена данас купила, молим вас, додајте ми." Лекар му додаде, а ои га узе и рече: (< Цвеће, цве^е, ах, како једивна природа." После тога је наступила агонија. * * * Гроб Хајнеов, на коме стоје на белегу исни сане само две речи ( ,Хајнрих Хајне", п данас се налазу на гробљу Монмартру у Паризу, где га поштоваоци његови обилазе остављајући му своје „визит-карте", а да би на песникову гробу, који је волео и опевао цвеће, било вазда цвећа, то је ииицијативом уредништва «ФранкФутскнх новина" сакупљена нека сума новаца, од чијег се интереса илаћа извесној цвећарској трговини у Паризу, да се она сгара те да на гробу његову буде цвећа преко целе године. А највећи поштовалац Хајнеов нокојна Царица Јелисавета подигла му је диван споменик код свога летњиковца „Ахеилона" у КрФу. Што ти је благородна раса немачка, она и на својим приватним добрима подиже споменике