Звезда

Стр. 372

3 В Е

3 Д А

В рој 47

Они Ке платити за гондолу преведе ГлаФира и упути се у гостионицу. Онај старац што је куком своје палице при вукао гондолу на пристаниште, загради јој пут па скиде капу, направи жалосно лице и стаде се клањати. Масагопј... Мопе1;а... цедио је он кроза зубе. Гле, просјака! Немам ситно, нема ситнине! повика Николај Ивановић, старајући се да га од жене уклони. Али старац не попушта, него још повиси н глас. — Марга! дрекну на њ Коњурин. — Куда надиреш! Старац докопа Николаја Ивановића за рукав од капута па је високим гласом тражио себи мо иету на макароне. — Е, браћо, ово је чигава напаст! .. повикаше људи. — Дивни су просјаци овде! рече ГлаФира и давши му новчић додаде; — Иа, узми, иресело ти... Старчина на мах промени тон, стаде се ниско клањати ГлаФири и брбљати захвалност талијанским речима. (наставићв се)

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ ЈОПИМЗОД/У ИЗ ЖИНОТА АДРИЈАНК Л МКУШЧОГОГ.К Прича Феликса Лила (свршетак) Тим начином ово позориште, привлачило је у гостионицу много посетилаца. Тако је трајало од пролећа до половине лета Дотле је полиција савртиено игнорирала позориште у ролској шупи, установљено без привилегије и кбнцесије, а ако је у опште и зиала да посгоји, то је вероватно и гледала на њега као на дечју забаву. Али судби је било по вољи друго, и над ин провизираним храмом талије павукоше се мрачни облаци. Мајка Сизета, исночетка гунђајући на нозорлште, доцније га поче волети и поносити се необичним талентом своје ћерке и радовати се бурном аплаузу, који је био увек у част Адрија нину. Она говораше о позоришном дару своје ккери са својим клијснтима, глумицама из „СотесНе Кгап^ајве" и зваше их да који пут носете представе у колској шупи. Глумице се одазваше позиву, и беху просто очаране оиим што су виделе и чуле. По њиховом миптвењу, Адријана је играла бол^е него Кнно и Демаре узсте заједно,

ма да те крал.ице Француске иозорнице, дотле не имађаху суиариице III Једном на јутарњој ироби када се Кино и Демаре, које се увек презриво понашаху према осталим глумицама, поново нешто набурише, а одважна баба која је играиа комичне улоге, и која се имала мање од свију плашити првих глумица, рече им с подсмехом: — Ах, те8с1ате8, немојте се тако с презрењем понашати према нама, бедним земаљским црвићима! И ви ћете такође кад тад остарити, добити боре и изаћи из моде! То се може десити ире но што ви и помислите. Овде у близини има у једној колској шупи позориште, и тамо нека млада девојка игра ваше улоге, с више ватре и талента, него вас обе! Озлојеђене јунакиње само се насмејаше с негодовањем. Међу тим, речи старичине дирнуле су их у најтању жицу. Каква је то сад историја, какав ли је то у колској шупи млади таленат ? Све то треба извидети! Јунакиње решише да удостоје својом посетом ту шупу, — шале ради, као што оне говораху. Појава чувених глумица у колској шупи, произвела је разуме се велику сензацију. Оне се величанствено наместише на своја места од три суа и мргодећи се разгледаше около, — Данас морамо да се нокажемо, шапутала је Адријана, иначе ће нам се ове горде госпође нодсмевати Она се спремала да превази1,е себе саму, и да попгго по то заслужи хвалу чувених гошћа. Сирота Адријана како је она у то време мало нознавала свет, људе, а нарочито велике глумнце! . .. Нредстава је иочела. Прво су давали неку малу комедију, у којој Адријана није играла. Публици се шала врло допала, само су се госпође Кнно и Демаре све време иронично смејале. Затим су престављали велику сцену из једне Корнелове трагедије, у којој је Адријана играла главну улогу и то тако мајсторски, да су зачуђене глумице морале признати, да је комична старица имала право. Она је млада и лепа, — то је све, за кључи Киио. — Јест, али ако се рашчује, заклониће она нас обе, у том нема сумње. — То нећемо допустити док још имамо моћи. Завршивши тиме, оне оставише импровизовано позоршпте. Да нзврше оно што су хтеле, није им било мучно. Уирава „СошелНе Ггапс.алке", имала је пот иуно право да прекрати представе бесиравним глумцима, јер је било одређено да се трагедије могу нредстављати једино у поменутом позоришту и у никојем другом. Али у књизи судбине било