Звезда

Б рој 47 3 В Е 1 1 -~Ује означено друго. Козни, Кино и Демаре довеле су еаме себе до пропасти. IV На идућој представи у колској шупи, десило се следеће: једва је почела представа, кад уђе полицијеки комесар с неколико млађих чиновника, растера публику, отпечати касу и ухапси на ужас свију. све глумце и глумице. -- За што нас терају у затвор? — упита Адријана. — Зато што се овде без концесије дају трагедије, одговори комесар. — Ми смо давали само по.једине сцене . .. — Свеједно! Тајна нозоришта у опште немају никаква права да постоје. — Али ми то нисмо знали; ми смо представљали. ради свога личног задовол>ства. То није допуштено; позориште „СотесНе ћгап^ајзе" поднело је жалбу. — Па куда нас због тога терају ? У тамницу старе тамплске куле. Је ли по вољи, молим вас ? ... Не помогоше ни протести ни сузе. Гомилу младих глумаца, онако како су били шарено оде вени и намаскирани, полицајци проведу поред гомиле света улицама у Тампл. У то време су једино престуинике затварали у стару кулу Тампла. У замку поред ње, живео је херцег Филип Валдамски, генераллајтнант и велики приор Малтеског ордена; то је био стари бећар, епикурејац, пријатељ најчувенијих на учника и поета онога доба Сгарац Шоле, прозвани „Француски Анакреон", имао је код њега у Тамплу све бесплатно. Весели херцег приређивао је најсјајније и највеселије забаве. Тог вечера код њега се скупило одабрано друштво, био је и министар иолиције Д'Аржансен стари пријатељ херцегов. Сви беху врло расположени, кад се у дворишту Тампла појавише бедни, млади комендијаши; кад видеше мрачну кулу у којој им је предстојало становати, они се развикаше и кукаху на глас. У замку се чу то, и дознавши ко су, херцег замоли Д' Аржансена, да им дозволи да одиграју пред његовим гостима . . . На тај начмн, млади уметници, на своје ве лико изненађење и радост, дођоше место у апс у раскогану салу, гДе, пошто их одлично угостише, затраже од њих да им покажу своју вештину. И они се, разуме се, не дадоше молити. Тако поче представа. Адријана осећаше да игра пред најодабранијом публиком престонице и играше своју улогу, да не може боље бити. Гледаоци беху просто очарани. Кад она заврши, стари песник Шоле, рече: Ова млада девојчица, одређена је да буде највећа

3 Д А С тр . 373 трагичка уметница Француске! Њој припада пал мова гранчица! — Тако је, тако, узвикнуше сви ; Адријани Лекувреровој је место у „СошесНе Ггапса1зе"! — 0 том ћу се ја већ постарати, рече херцег Вандомски. Министар полиције, такође је оио изненађен и отпусти младе комендијаше. ограничивши се само неким питањима о постанку позоришта у колској шупи. — Његово височанство херцег регент, насмејаће се сигурно кад му испричам овај случај, заврши он. Покровитељи Адријанини које је случајно стекла, постараше се да уђе у „Сош. Ггап^ахае", на велико незадовољство чувених глумица, — које се страшише такве супарнице. Адријана је пот пуно оиравдала наде. 14 Марта 1717 год., она је ступила први пут на позорницу с огромним успехом у главној улози, и од то доба на свагда била је за њу одређена слава прве Француске трагичке уметнице. Тринаест година она је била гордост позорнице. Затим ју је постигла трагична судбииа, — она постаде жртва љубоморе херцегиње Булоњске, која је заповедила да је отрују. Чувена глумица умрла је 30. марта 1730 год Тек у лицу Рашел, после више од сто го дина, јавља се замена, пре времена проиаломе таленту. И највећа трагичка уметница XIX века с неподражаваним савршенством, представила је својим савременицима велику глумицу ХУШ века, у познатој драми Скрибовој „Адријана Лекуврер". Дар.

МОСТАРСРСА ПИСМА ГоспоЈјо, Гледам вас. Наслоњена на своју алабастарску руку, ружичасти прстићи уплетешг у коврчаве шишке, а сладак осмејак титра се на сочним уснама. Ах, како се радо сећам оног слатког ћеретања, оног погледа крупних седеФастих очију, оне пријатне топлоте камина и угодна мириса вашега салона Ево ме к вама. Куциух на врата, не чекам на вашу реч, поклоним се, ви ми иружате обс руке — ја једну пољубим. Завалим се у ону меку наслоњачу, прекрстим ноге, запалим смотку. ... дим.. . дим ... — 0 чему да вам пишем? 0 политици, о појезији, о берзи, глумцима, ботаници... 0 свему се даде иисати. Ваља само умочити перо па писати. Др. Љубомир Недећ написао је читаву броширу о једној тачци и заиети. а гата бн, госпођо тек иаиисао о АјФеловој кули или о Визмарковом мозгу. ПроФесори медицинских наука пишу о тако ситним стварима да их човек једва на микроскоп