Звезда

Ст1\ 37К

3 В Е

3 Д А

иа, дохватајући, ја сс иод столом исмејах, а да Тома и не иримети. Тома окваси грло иа оида настави, али тако лаганим гласом, да смо сва тројица морали да ирилегнемо по столу само да га боље чујемо. — Господин Н. тужи г-ђицу С. телеграФискињу што је затекао да се, — баш лепо вели он тужби — љуби са господином мало и, и то баш у часу лад је он, по својој дужности као управитељ, морао да обиђе и њену канцеларију. — Л она? повикасмо сви тројица у један глас — Хе! она! Она ти се брани као зоља. Тврди да је господин мало н. рођеног кума њеног стрнца његов отац као старојко венчао, и да се господин мало н. с њом пољубио из најобичније пријатељ ске учтивости, јер је полазио на пут у Мали Мокри Луг. Напротив, тврди она у свом одговору, да је њу управннк тужио само зато, што јеона врло присебна и као девојка и чиновник, па није пустила да је унравник шиканира. . И овде је на правила неколико тачкица, па то и Тома руком показа, а одмах после тога, вели Тома, почиње великим словом и тврди да би се она пред управником и са министром иољубила само кад би јој био род и кад би као такав полазио на какав далеки пут. — После овога, брате мој, вели Тома, развезла читаву теорију о пољупцима, а свој пољубац са г. мало н. баца у групу пријателзских пол>убаца и за доказ тога т.ј да је њен пољубац био пријате.ЋСке природе, па према томе и врућ, чија се тонлина по јасном звуку осека, — наводи сведоке: два практиканта из њеног одељења, а и клетвом ће потврдити — Л министар ? повнкасмо сва тројица. — А шта је он наиисао на полеђини? — Секретару на рад, одговори г Гома званич ним гласом — А секретар ? додаде Влада 4'ома се мало накашља; погледа око себе оним значајним погледом као кад хоКе човек да се увери, да га когод не шпијунише па онда извуче један табак доста чисте хартије, на чијој полеђини ми нрочитасмо: „Г. Томи на рад. Да дано нотпуно исљеди, затим поднесе свој реФерат Господину Министру на даљи ноступак и то најдаље за 8 дана, јер је дело доста опасне нрироде по морални углед државни' — Браво, Томо ! изјави Влада строгим критичарским гласом, чије речи треба да остану дубоко урезане у срцу каквог младог нисца. — Бога ми ти се моЈкеш са тим предметом поверљиве природе уздићи и својим савесним ислеђењем дати доказа твојим претпостављеним старешинама, колико ти, као министарском чиновнику леже на срцу морал и углед д])жаве; али само брижљиво да сгвар ириведеш крају... — Зар ја?! Само да видим резултат! Истина г х |)ица С. има поочима начелника оног мини

старства, који је ирошле године остао удовац, али ја вам ипак јамчим, да се Тома неће плашити никога, и, кад је у питању част и углед замље н народа, он ће умети де буде на висини свог положаја, продужазаше Тома, а по лицу му се осу жар патриотског осећаја, који га овог вечера, уз нивску чагаицу вина и у нашим очима дизаше врло високо над обичним смртним Кад смо попили и по трећу чашицу вина, и таман нам келнер донесе четврте а на вратима ее појави стари Јеврејнн носећи у табди разног семења за мезе. Тома, онако одушевљен не жаљаше да ее мало дуже поседи но обичцо, па како ми нисмо бнли винџије, а нисмо могли дуго пити а да што год не мезетишемо, то се Тома, као најуслужнији до маћии постара, да од Јеврејина набава мезе. И, како се незгодно и у брзини окрену, нн један од нас и не онази, кад се столскп чаршав смота њему у крило, с њиме наравно и наше четири чашице вина. Његове депито панталоне ностадоше на мах црвене, а његов патриотски жар лица пређе у неку модро зелсну боју, која ти најбоље казиваше, да је бесмртник с Парнаса бачен у прашину. III Маснице остају маснице, па биле оне од вина, од боја, од преврата, или ма од чега, оне су увек маснице, које се најбоље виде на дану. Томине маснице од вина није смео ннко да види. Блада се постарао још исте ноћи да се донесу његове летње ианталоне, које су могле врло добро пристати и за Фебруарску сезону јер су дани били већ доста топли, а панталоне су биле затворене боје, свеједно, као и зимске. Ствар је промењена у толико, у колико смо сад нас гројица морали Тому да веселимо у место пређашњег, што је нас Тома веселио. Но то су тако обичне ствари, да се данас нико више и не чуди кад задњи точкови прођу напред; свет је већ навикао да стражње гледа наиред, а иредњиште позади, а те навике прелазе с колена на колеио, док не дођу до каквог мушког колена, које то оиет доведе у првобитно стање. Но законима вечитог кретања и промена Томиних панталона није могла зауставити захуктали точки11 нашег весел>а, и ми смо славно до нола ноКи провели време нгго може бнти лепше Ни Томина озбиљна Физиономија, ни његова љутња на све келнере, који тако рђаво намештаЈу чаршаве, није могла да нас избије из такта, јер нам је весеље подржавао крајичакхар тије из Томиног џепа, на коме стајаху нагшсане иоследње секретарове речи: „доста оиасно но мо рал и углед државни." Разишли смо се и договорили да сутра у (> часова после канцелариског времена одемо сви заједио у Топчидер на вечсру. IV Ја сам стигао први, а одмах другим трамвајским возом дођопк Ј,да и Мића, и тако су се