Звезда

В гој 48

3 В Е 3 Д А

Стг. 379

слатко смејалн, да сам морао и ја - и не знајући чему, — смејати се тако гласио, да сам пробудио пажњу једие дебеле госпе која сеђаше у једном куту салона, са сином првог мужа. Дебелој госпи овај смех изгледаше неома но дозрив пошто прегледа да ли је све на њој у реду, она зутито добаци: — Држим, господо, да вам мојим потпуно исправним понашањем нисам дала никакпа материјала за смех... Није лепо смејати се дамама. — Раг«1оп, госпођо! добаци Нлада, мислећи да се то на њега односи Не, госпо1)0. Рреме је тако! Ко се не смеје мора плакати, а ко плаче не сме се смејатн. Пробајте да се смејете, иа ћето видети да ће вам се и ваш син смејати Госпођа се уједе мало за доњу усну и л>утито окрену леђа да нас више не гледа. (свгшнт.к се) ЛАДОВНЕ ПЕОМЕ На обзорју утонуло сунце Угасило сјајпе зраке своје, Дунав плави трепери и тпуми Пол болује тужпо срце моје. Где си супце ох, загпто ми зађе Оне се живо у тампину скрило Без твог сјаја тужио је и мрачпо Појави се, моје супце мило ! У грудима брл 11 е да утрне Тичице 1>е мило да запоје, Дунап Плави пежније да птуми Наттл.ускујућ' сјајис зраке твоје. Ноћ је дуга, иа кад саика ттема Велики ме јади тада море А тта дану, ох, тада сам срећпа Гледећ тебе па. висини горе. Имета. ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејкина

( настапак) Т ј ХХУ Мз гостионице нођу 'аттти путници у најве1>ем задовол»ству, да оби' ад.

— Каква јевтиноћа! повика ГлаФира Семјоновна — Соба са два кревета, с балконом, на Р>еликом Каналу, свега пег Франака; а међу тим, до сад нас соба није стајала мање од осам или десет Франака! И што је најтлавније: не мо})амо у гостионици обедовати Мди где хоКеш и једи. Диван град, са свим диван. То се на први поглед даје видети, рече Николај Мвановић. — А мени се највитие допада што не видим оне лудакс Енглезе, са зеленим валом на шеширима, додаје Коњурин. — Мзашли су ми на врх главе. Они шетаху по Ктуа (1е$Н 8с1патоп1, идући дуждевим дворовима. Куће, крај којих пролажаху, нису биле угледне, на свакој олуиана Фасада, п на води пристаниште с гондолама. Рондољери, што стојаху иа обали, дигоше у вис капе и позиваше себи госте. У лево се види острво Отог^то Ма«^оп с црквом истога имеиа. По каналу брзо плове мали паробродн и лено браздају воду гондоле, на којима стоје гондол»ери с једним веслом у рукама. Коњурин гек сад стаде пажл»иво мотрити гондоле, па ће рећи: — Ето, све гледам и начудити се не могу, какве су ово глупе лађе. Управо - лудачке. 1>еслар стоји и држи једно весло, а па кљуну у ла1)е стоји му гвоздена секира. На што ће му га гвоздена секнра? — Таква им је, ваљда, заклетва. У наших опет на крми стоји као нека утнја, а у њих, у Ненецији, стоји на кљуну као нека секира, одговори Николај Мвановић. Стигоше дуждевим дворима ГлаФира се с иова стаде усхићавати У чуђењу обиђе их унаоколо. — Е, баит исто, као на сликама! велп она -- Па шта је то чудно, игго је двор као на сликама? Слике су одавде и снимљене, вели Николај Ивановић, коме, као да беше већ додијало расматрање здања. - Умукни. Шта тиразумеш! Ти баш ништа не разумеш! навали на њ жена и настави усхићавати се за свој рачун. Мало би, ва се. запита: - Лли, где је тај знаменити Мосг Уздаха? Је ли могућно, да је овај мостић, на коме стојимо, Мост Уздаха? А они стојаху на мостићу роп!,о <1еПа Ра$1ја, пребаченом преко малога канала. — Мост Уздаха... Наља за^итати кога, брб :.а ГлаФира Семјоновна — Какс би се назвао Мост Уздаха Француски? Ах, да... Мост — пон, уздах — супир. — Супир је, чини ми се, прстен, прстенчић суиирчић, наномиње Николај. — Ах, Боже мој! Та што ме не поштедиттт тих глупости! Ја врло добро знам да је узда супир... Тон супир .. Уе тон суиир, монсје ? окрете се она једном младом оФицирчићу у узаним илавичастим панталонама, који крај њих иролазаше,, — Роп! (1с8 8оттртгк.., Роптт (1е1 Воарттм. Уто1п таЈате, рече он и показа на мост надкривен,