Звезда

Стр. 380

3 В Е 3 Д А

Врој 48

који везује двор дуждева са другим старим здашем — таваницом. — Сеља? чуди се ГлаФира Семјоиовна. — Ои1, ош, тасТате... Сев^ 1е рои! Је8 8оирјг8... одговори ОФицир, насмеја се и оде даље. ГлаФира је заборавила била да му се захвали, толико ју је изненадио ништавни изглед Моста Уздаха, знаменитога у старим романима. То ли је Мост Уздаха?! Тај мост на коме се извршише толика зверства?! Е, признајем, друкчије сам о њему мислила! Па он није ни мало страшан. Гле, какав је то мостић! Никола ИваниКу! Видиш ли ти Мост Уздаха? — Бидим, матушка, видим... зевао је муж. Није ни налик на наш Николајевски мост, о Лничковом и да не говорим. Ви сте права будала! осече се на њ Гла Фира Семјоновна. — Ах, како је тешко једној образовано.ј жени да се дружи с глупим мужем! —• А што да сам глуп, молићемо ? — Умукните!... Пођоше даље. Ево и велике пијаце светога Марка. Указа се пред н.има стара, знаменита кула часовница са два Вулкана од бронзе, који уда рају сате на великом звону; десно стоји саборна црква св. Марка. која изненађује и шаренилом архитектуре и шаренилом спољних украса. — Гле, молим те, каква је то иијаца! чуди се Коњурин. — Дакле, овде има пијаца, а ви, ГлаФиро Семјоновна, рекосте, да су овде само ка нали и да куће и цркве унраво из воде штрче. ГлаФира Семјоновна ћути. : — А шта ли је ово ? Сахат? Гледај чуда! А што му је круг подељен са 24 циФре, а не са 12? наставл.а Коњурин. — Заиста, 24 циФре ! вели Николај Ивановић. — Глаша! ИГта ли му то значи ? — Ах, Воже мој, од куд би то ја знала? — Брука! У овом граду је све другојачије! Сказал.ке сад стоје на десет. А кад ли им бива осамнаести или деветнаест.и час, а? Глаша? Не знам, не знам! чудила се и ГлаФира Семјоиовна. — Што не знаш, кад си се мало час хвалила да си жена образована ? Требало би да знаш •— Газуме се да сам образована, само не знам одкуда такав сахаг. — Онда се распитај. Пидиш колико је ту бес посличара, на их питај. У томе им прискочи неки босоноги дечак с котарицом пуном морских рибица и корњача, те их стаде нудити. -— Марш! подвикну Коњурин. Али дечак не одступа, већ се емеје, кези зубе, а нентто непрестано брбл.а талијански; најпосле узе једну корњачу, отвори је, скиде кору и са ове једну острицу, ко.ја се ту прилепила била, па је спусти себи у уста, цвокћући устима.

— Уф ! Какву гадост ждере! намрМти се ГлаФира, али опет запнта дечка, показујућк на сахат: - Се горлож... Кескесе са? Вен катр ер ? — 'Гогго <1е1Г Ого1о^та, тас!ате, — одговорн дечак. — Пуркуа нон дуз ер ? распи гује се ГлаФира али не може се пишта известити о сахату. Дечко, не усневиш продати свој есиап, затражи монету иа макароне. — Па, пресело ти, да Бог да! рече она и баци му новчић. — Та ш га ће му 24 сахата ? чудио се Николај Ивановић. Најпосле се окрете Коњурину, па ће рећи: Е, Иване Кондратићу, данас морамо подобро испити за рачун ова 24 сахата. Пићемо за здравље твојој жени, а ти јој пошљи писмо, па реци: у 23 сата седосмо за сто, а равно у нијемо у твоје здравље. А твоја благоверна ће се зачудити кад то прочита Пи мање, ни више, иомислиће да си полудео — Дај да се напише! обрадова се Конг.урин и подиже главу на часовник Бронзани киповиВулканови ударише у тај мах својим чекићима у звоно Равно десет сахати. (ИАСТЛВИПЕ СК)

НАСЛЕДСТВО пнквео 1УГЛР1Ш.1АЛ I Живели у селу Андрејевки два брата, Алексије и Глигорије Сједови. Они су се занимали земл.орадњом, али су се занимали помало и занатима: старији је знао занат ковачки, а мла1>и кројачки. Помало су пили али су ипак били па метни дома !|Ини, — и увек се могла код њих наћи но нека нарица. Родбина им је била велика — и у селу и у Москви. а било је и богатих и сиро матпних. Дочују једном брака: — да им је нека тетка, која је живела у Моски, умрла. Она је била удовица, без деце, а имала је своју кућу. Дознавши то браћа, замислише се. Газмишл.ају: ми смо њени наследници Мислили, мислили и решпли се. да у Москву иутују. Спремили се и отпутовали. Дошли у Москву и отиочелч распитивати. И дознаше, да је при смрти код њине тетке била њена сестра такође њихна тетка, која се једина и користила, добивши у наслеђе кућу. Окунила браћа тетку молити: — Молимо те, теткин , зар није грех с нама не поделити. Ми нисмо п ,, к чнци, и ми смо њени