Звезда

Стр. 416 3 В Е дарвиниста, приврженика рата *) своди се такође иа нсоштроумни закључак. Узима се један , из облика супардиштва — раг, облик чнсто зоолошки. и хоће да нас увере да ће баш тај облик увек, при свима условима бити Фактором прогреса, па чак и онда, кад би се јавили нови куд и камо јачи Фактори. Борба у смислу супарништва народа и појединаца увек ће остати као основни покретач прогреса — то је истииа. Она се и не прекида ни за минут. Но какви облици борбе излазе на прво место у наше време? Земљорадници се утркују који ће од њих пре да произведе нове сорте жита, које дају баснослован берићет; техничари се так миче да смисле начин производње, који ће труд десетоструко олакшати, а производњу појачати стоструко. Паучењаци се упињу да иронађу бактерију ове или оне болести и срества против ње .. Ревновање^ суиарннштво, борбу, препирку око „пријоритета" видимо иа сваком кораку А какав је резултат? Победилац — Пастер Хелмхолц, Е дисон, — добија лаворике, тамњан и све што нринадлежи победиоцу, а нобеђени.... користе се његовом иобедом и његовом помоћи увећавају своју имућност. У тој борби победилац не сабија нобеђенога у козји рог, не везује их у врећу, не меће их нод пресу — напротив, он се јавља као до бротвор побеђених. Па име ови облици супарни штва излазе на иозорницу у наше време, отискују на носледње место зоолошку борбу за опстанак. (Наставиће се) КЊИ ЖЕВНОСТ Дело. Изишла је мајска свсска овога јодинога и одличнога месочника, под уредаиргтвом г. ЈГ>. М. Давидовића. И одмах да кажемо, без резерве, да је одабрана н разноврсна садржина најбоља нрепоЈЈука новоме уреддиику, који, у колико знамо љегову вољу и енергију, неће изневериТи Делових задатака но ће их, ако смемо судити по овој свесци, још више уздићн, тако да она иозната фраза, какоје то пајбољи југословенсЛи Леупе, ностане још и истинита и танна, ако и у колико то иијо била. — Овде се срећемо с нежном песмицом г. Митровића „ Била једном ружа једпа", и лепим стиховима с познатим мотивом о Прометсју од г. Одавића (Прометеј). Од про!не бслетрије наилазимо на нов роман г. Матавуља Десет година у Мавританији који ћо бити, колико се да видети но почетку, један од лешппх, да не кажемо пајлспших, његових састава. Уз то имамо једну од првих приповедака пок. Ранковића (Кааетаинца) која доисто пеће увеличати глас његова имена, али је интересантна ради иотиуности књижевне слике нишчево. У преведоиој *) Напоменућемо да они престављају незнатну фракцију дарвипиота и то већим делом таквих, који су нознати еа науком Дарвиновом само но чувељу.

3 Д А Б гој 52 белетристици настав.ља сс целом свету познат Текерејев роман Тржиште људских таштина (ми за прсводе с инглескога, још класичних дела, морамо бити особито захвални, јер је то за данас код нас и језик који се врло слабо чита и литоратура која се доста слабо познаје) и лочиње једна лепа прииоветка Луговога Мито. 0д састава који не . иду овде истиче се паметап чланак г. В. Рибникара, у ком је лепо и јасно изиесспа философија толико спомињанога Пичеа. Г. Б* Поповић у ПозоришШм прегледу наставља исцрпну и критичку анализу Костићеве Гордане са својственом њему умешношћу. Г. Д. Ружић износи живот Д1,арвииов у чланку који би поред својо интересаптпости и дета.љности, могао бити и сређенији и концизпији. Г. К. Таушановић про. дужујо превод познатих Холечекових чланака о Боспп и Херцеговини, а г. Ур. Петровић почиње превод критичне, инторесантне и поучне књижевне исновести великана руске лепе књиге Ив. Гончарова. Прелазећи преко симпатичнога чланка III. Луаза с Вукове прославс н других незнатнијих раДова, споменућемо, из одељка критике, подужу оцену Микова (нсеудоним) на Песме младог хрватског музичара М. Николића. Оцена је мало копфузна, али с доста тачних и критичких опажања о, ако смемо рећи, упутраппвој физиономији песпичкој, његозу пачииу схватап.а, природи и духу, без говора о моћи п начииу изражавања псспикОва, форми његових песама. — На крају су Велешке. Као што видито садржипа говори и ми со пећемо огрешити ако препоручимо Дело (о ком оу се, са реткости само спомињомо, с најлепшом хвалом изразили хрватски Угепас и РгозпјеГа) најтошшјој нажњи срнске публике. У. И. 'Д Ј • Исаравка. У мом осуству је био изашао прнказ „0 дводомпом систему" и зато има у њому поколшсо ногрешака, које местимичпо кваре смисао паписа. Моло се читаоци да ово исправе : На другом ступцу у 20-ом реду треба да стоји . . . ,.а у финансиској и административној грани да је он иотчињен Доње.и Дому " (а пе: а да је он иотчињеп Д. Дому). На истом ступцу а у 23 реду треба: „Најтеже би било измирити право иитериелације , које се мора оставити Сенату, са осуством п])ава код Соната да може оборнти Владу", У овој речеиици јо реч иитераелацији са свим изостала. На трсћем ступцу у 30-ом реду озго треба: „Сва одговорност што је ово предузеће аобацило лежи на нок. Пироћанцу . . . " (а стоји у место иобацило, избацило). На истом ступцу у 35-ом реду треба: „Цироћанац са својим силним умом и оиаквом спремом . . ." (уместо у.мом стоји уделом ! !). На четвртом ступцу у 5-ом реду озго треба: „Зато и треба сваки нрави прнјатељ народног представншптва да добро утуви ово . .." (а стоји у место иријатељ роч иројекат ! !). • Остале су грешке мање и може их читалац сам исправити. N1».

Садржај: „■$ * ;1; и (аесма). — „ Свекрва и . — „На твоме гробу" (иесма). — „-Где иоморанџе зрг/' (свршетак) — „Госио/јица Флореитина". — „Ааостол" — „ Разоружање и (наставак) — „Ен>ижевност и — , 7 Исаравка и .

Блдспик и злступ. уркд . : Ст. М. Ввсејшновић.