Звезда

В рој 53 3 В Е 3 Д А

чува илузија и да од тога што ће рећи завиеи, да ли Ве га они и даље пратити или ће се искрадати одатле обмањени. Али избећи се није могло, пиљарица је запиткивала и брбљала, па и он је најзад морао рећи коју. Умири се и задовољи, чим је чуо свој рођени глас; као да је певушио, беседио; био је уверен да ће учинити е^екта на ове, јер је говорио свечано, достојанствено и меланхолично. Та никад он дотле није говорио тако и говорећи омили му се да и даље продужи као певачу песма. Заста на ћуприји, ]де се плаво-зелено језеро комешало, а вали запљускивали обалу. Наже се над ограду, гутао је понова сјај, свежину јутарњу. Јак ветар, који је беснио над морем, заносио му је браду на плећа, ниркао му и хладио чело и груди. У н>ему се све комегаало. најзад се репшо. Нреме је дошло. Нешто се морало догодити. Осе1>ао је у себи снаге да човечанство покрене, узбуни. Да како, а они нек се смеју, нек му се ругају и исмевају га, он ће их ипак снасти, све — све! И поче да размишља у себи. Да се мора до годити, било је сигурно; али како , то тек треба размислити. Данас су Духови, баш добро дошло. На Духове су апостоли говорили ватреним језицимз. 0 свечаности је свет врло примчив. Као набујала њива тако су и душе л>удске о празнику. Све је више и више размшпљао, задубио се у се, уздигао се у небесне висине, у васељену, у пучину. И толико се заронио размишљајући, да је корачао без воље и циља, као сањалица по овом другом свету. Пре свега, ништа није чуо шта се дегаава око њега, једино скакутање невине дечице. Постепено је растао број ових, као да су придолазили. И све јаче и јаче, од једног стотина, од стотине хиљада. Од једном погледа и учини му се, да се за њим гугаа народ. Од главе до пете, кроз срж осети да се земља тресе. Чуо је како уздишу, како гаапућу. Чуо је гласове како га маме, нрекинуте полуугушене, како леге од уста до уста, док нису изумрли тамо, далеко негде у даљини као одјек А гата је то значило, знао је врло добро. Али се није надао, да Ке се тако од једном брзо до годити. Осети како га жари понос војсковође, знао је да је на своју душу свалио нечувену одговорност, и то му би теже но и веза око главе. Та он је био тај, који је био. Знао је иута којим ће их водити У дугаи се радовао, осмешвивао, што је ту већ на прагу крајња срећа човечанства, коју су ишчекивали заслепљени људи крвавих очнју и упрљаним крвљу рукама И он је корачао напред — он — он — дакле ипак он! а за њиме јурио је народ и таласао се као морски таласи. У њ су упрли своје погледе, милиарди. Умукну и последње ругало. А последње исмевало био је сад само мит. Корачао је напред у иланину. Горе је гра-

Стр. 42] ница, иза ње је била обетована земља, гдеје срећа у наручју мира почивала вечито. Још га сад проже срећа свуда, али тако снлно и јако, да је требао да има мигаиће атлетеке. па да поднесе то. А он је заиста био атлета снажних мишића. ]|>егов живот, његово биће било је нспуњено срећом, његове се снаге сад само развијале пупиле. Обузе га жел>а да се нроигра стенама и дрветима као лонтом. А за њим се лепршале свилене засгавице, за њим се тискао н гурао нартд, као на литији. Викали су, мамили, довикивали, лепршали се црни, црвени и плави вели, женске тршаве косе, главама су махали, наге се руке сјајиле, одушев^ љене су очи гледале час у небо или у њ ватрено, с пуно вере: у њега који их је предводио. И он рече сад, са свим лагано, готово нечу.јио, свету реч: — Мир вам! И она је летела од уста до уста, оживљавала. Нека необична свечаност, узбуђеност. Из далека ј.е дувао поветарац, доносио благе акорде побожних песама. Угушени гласи, труба људски гласови, певали су чисто преплашено; док од једном не пуче као лед у реци и несма се захори као са хиљаду оргуља. Песма бурна и бесна а арија понната: Тебе Бога хвалим. Он се присети. Срце му је ударало силно. Готово да се заплаче. На очн му ударише беле пегице. Удови као одузети. Седе на клупу крај језера, поче хлеб да једе који је кунио. Ољушти поморанцу, прптисну кору на врело чело Побожно је јео, као Хрисгос нрнчешће. И јога није ни појео, а обурва га умор. Мало нриспати било би дивно Јесг, да је тако лако приспати. Како да отпочине, кад се у глави кува и бесни, кад срце хоће да избије из недара, кад вуче у бесконачност — кад човек има да нзвргаи мисију и мора се њој подати — кад људи на пољу чекају и главе ломе. Зар спавати и одмарати се кад треба радити. Био је у ужасном положају. Само питања и питања и никако одговора. Сива, м^чна пустонг, нразнина, болни прекиди. Помисли и на бунар Стоје, вуку из све снаге за уже, али се точак никако не окреће. То се муче, то нанрежу. Ведро морају на поље. Хоће да излуде. А точак никако да попусти. Ни нанред ни натраг не окреће се уже. Мука, пагња — гогово физички бол Кад чу кораке зарадова се том. 0 драги Ноже! И од куд му та мисао, да се одмори. Устаде и зачуди се да је још у својој соби, отворн врата за трем. Мати, као што је знао, у ходнику, морао ју је пустити Дође, погледа га зачуђено, усне јој дрхтаху, рагаири руке побожно. Он метну руку на њену главу и рече: Устани! — и болесница устаде и пође. Кад се дигла виде, да није била његова мати, већ он, Назарећански мученик, Не само да га је исцелио; оживео га ^е Јога се ле-. пргаа покров на телу Христовом Приђе му и нестаде га у њему И док је улазио у њ зачу неописану музику. Све је то осетио врло јасно док га је у њему нестајало, И сад виде апостоле,