Звезда

I' 1 Р-' 1» л'ој 5и

С тр . 43б

Главни представник породице Пушкинове по матери био је арапин Ибрахим, кога је сам песник Пушкин прославио у својој приповеци: „Арапг Петра Великаго" и у песми : „Мом родослоннан... " Још као дете Ибрахим је украђен из Цариграда и помоћу руског носланика послат 11,ару Петру Неликом на дар, јер у то време* беше у моди, да руски двор има дворске слуге од разних источних народа. Петар Велики је заволео паметнога црнца, крстио га у Вилни 1707. г. с нол>ском краљидом, женом Ангустор.ом, давши му ири крштењу име Петар Но како је Мбрахим дошао до очајања због тога новог имена, то му нредену име Абрам, ради сличности с његовпм првим именом. Ово ново име он је врло волео и увек се њиме називао. По презимену га Петар Велики назове Ханнбал, Њега Иетар велики пошље у Париз за изучавање инжењерије, У Русију се Абрам Петровић вратио 1723. г. и буде произведен у чин инжењерскога иоручника. — За време Катарине II био је постављен за учитеља математике царевићу Петру. После тога он се час подизао, а час спуттао у служби руске државе, и, наиослетку за време Петра III, у чину генерал аншеФа, као каваљер Александра Невског, Ханибал, буде пензионован због старости. Он се женио два пута. Први нут лепотицом Гркињом. Овај је брак био несрећан: сум њајући у верносг женину, суревњиви црнац, после многих мучења, натера је да се покалуђери у Тихвинском манастиру. Од другога брака добије четири сина и две кћери Доста јаена карактеристика сувременика Ханибалових сведочи о несимпагичности Арапина Петра Великог и црта га као човека врло немир нога, частољубивога, несталнога, досаднога, нео бично пргавога. Сви ови недостаци његовога карактера, објашњакају се темпераментом, који је особина становника жарке (по речима Пушкиновим „знојне") Африке, отаџбине црнчеве. Но зато се он одликовао великим образовањем, способностима и бистрим умом. Од синова Ханибалових највише се прославио Иван Абрамовић за време рата с Турском 1770. г. при заузећу Наварина као, јунак нава, рински. Он је оеновао град Херсон, где му је и споменик подигнут. Други син Абрама Петровића, Осип Абрамовић, рођени дед (по матери) песника Пушкина као „капетан друге класе морске артиљерије" оженио се Маријом Алексјејевном, ћерком тамбовеког војводе Пушкина. Од овога брака родила се кћи Надежда Осиповна, мати иесникова. Отац песников Сергјеј .Ввовић, гардијски ОФицир, као светски човек, био је нримл»ен у највиншм круговима петроградскога друштва. У то време исивела је у Петрограду Марија Алексјејевна Ханибал са својом ћерком леиотицом креолком Надеждом. Њоме се као далеки })ођак оженн Сергјеј ЈВвовиН иосле пристанка Наварин-

скога јунака, који је био заштитник бабе и ма тере песникове. На годину дана после свадбе (1797, г.) у Пушкиних се родила кћи Олга, којој би дадиљом Арина Родијоновна, која је доцније и као дадиља Иушкинова имала великога утицаја да Иушкин постане народни песник. Ускоро затим Сергјеј ЈВвовић даје оставку на службу и прелази у Москву, где се стално настанио. Па Спасов-дст 1799. годипе, 20. маја, у четвртак, у Мосжви, у „ Немачкој" улици, у Пушкиних се родио син, дсуцније,највеИи руски иароДНИ песник, Александар СергјејевиЋ Пушкин, чију стогодишњицу данашњега дана прославл.а цела Русија, а нарочито литерарни руски свет. Пушкинови родитељи били су светски .људи, који су веома волели друштвени живот, проводећи све своје време већином у посетама код сво јих многобројних познаника, због чега је њихов домаћи живот био врло слабо уређен. Његови су родитељи добили сувремено Француско образовање, управо рећи образовање, које је било потребно за светске људе — људе, који су се умели одлично кретати у друштву. Отац Пушкинов се највише занимао изуча вањем Француске литературе, и писао је Француске стихове, чак и приповетке у стиховима. Мати песникова била је светска дама, у правом смислу те речи, доста бистра, но ексцентрична, пргава, до крајности расејана и нарочито рћава газдарица. Родитељи Пушкинови, веома су се немарно односили према васпитању своје деце. Једино су, као светски људи, велику иажњу обраћали на њихову снољашност, манире и изучавање. страних језика. Њихова је кућа била готово увек пуна гостију, беспослених гостију, чији је утицај на дечје васпитање могао биги више од штете, него од користи, а и одузимало је времена родитељима, да мало више пажње поклоне правилном васпитању своје деце. Једино захваљујући својој баби Марији Алексјејевној и дадил>и Арини Родијоновној, душа младога Иушкина била је напојена оним руским духом, који је био тако потребан за будућега најгласовитијег руског народног песника. Ваба му је у разговорима износила слике своје про шлости, препуне незгода и тешких мучења, а уједно с гим, упознавала га је и с обичајима и карактерима недавне старине, у којој су живели преци Пушкинови. — Дадиља му је пак иредавала народне скаске и друге производе народнога творачког духа. До седме године Пушкин је био врло аиатичан, лен, тром и преко сваке мере дебео. да је све то готово изазивало очајање код његових родитеља. Но кад је ускоро његова баба кунила једно имање у селу и тамо се преселила, тада Нушкин удари у другу крајноот — од несташлука постане толико досадан, да су родитељи нонова пали у очајање за оваквим „обешењаком 17 «