Звезда

С ТР . 444

8 В Е 3 Д А

В рој 50

Иетроград на свагда, како жељаше, и отићи у село, куда га је неирестаио звала Паталија Николајевна. У випшм слојевима друштва ПуШкин је имао много непријатеља, ваљда подржавани са извесне стране због слободоумља пишчева. Но оставимо то већ да видимо шта је било на двобоју Износимо овде онако. како је то описао секундант Иулкиноп, његов друг са лицеја Данзас. 27. јануара 1837. год. Данзас пролазећи кроз Пантелејмонску улицу срете Пушкина у санкама. Пушкин га заустави и рече му: „Ишао сам тебн, седи са мном у саоне и хајдмо у Француско по сланство. да будеш сведок једном говору." Данзас седе у саоне; иођоше у „Бољшују Милионију". За време вожње на саонама Пушкин не рече ни речи о ономе шта ће бити. Говорили су о другим ства])има. Тако су и стигли до куће Француског ио сланства, где је живео д' Аршијак. После обичног ггоздрава, Пушкин се обрати Данзасу јаким гла сом. сад ћу ти све казати, и поче му причати шга се догодило између њега с једне стране, Дантеса и Хекерена с друге. Свој говор заврши речима: „Сад ћу вам рећи једно: ако се данас не сврши та ствар, то ћу при првом сусрету са Хекеренима, било оцу или сину, пљунути у лице." Ту он по каза на Данзаса и рече ево мог сведока. Па се после обрте Данзасу с питањем: слажете ли се? Кад му Данзас одговори да пристаје, Иушкин оде, нагласивши њему, као свом секундангу, да се договори са д' Аршијаком о условима двобоја. Услови су били ови: Пушкин ће се бити са Дантесом још истог дана, 27. јануара у 5 часова по нодне; место двобоја означено је било иза Црне речице близу командантске даче (виле). Оружије: ииштољи. Супарници гађаће се на растојању 25 корака с тим, да сваки може учинити пет корака и прећи баријеру; ником није дато првенство при иуцању; сваки ће пуцати једном, али онда кад нађе за згодно. У случају да промаше обе стране почеће се изнова под истим условима. Лична објаснења међу противницима ннсу била одобрена. У случају нотребе, објасниће се секунданти. Услови су поднесени обојици посебице. Са оваквим условима Данзас се вратио Пуш кину. Не читајући Пушкин пристаде на све. У разговору о дуелу Данзас напомене Пушкину да треба да се туче са оцем а не сином, поигго је увредно писмо он написао њему а не Дантесу. На што му Пушкин одговори да се Хекерен према свом званичном положају не може тући с њиме. Договоривши се са Пушкином да се нађу у посластичарници ВолФа (на Полицајном мосгу), Данзас оде да се спреми. Узевши саоне он оде у оружни магацин Куракина за пиштоље, које је Пушкин још раније изабрао. Пиштољи ови били су потпуно слични са онима д' Аршијака. Метнувши их у санке пође к Волфу, где га очекиваше Пушкин. Било је 4 часа И спивјпи чашу лимунаде или воде, Нушкин изиђе с њим из посластичарнице, седе у санке и пођоше Троичком мосту. Бог

зиа шта је мислио Пушкин, али његова спољашност изгледала је мирна! У путу, на обали, близу двора, они сусретну жену Иушкинову Данзас је нознаде и сину му нада. Овај сусрет могао га је вратити. Али је Иушкинова л«ена била кратковида, а он ј« гледао на другу страну. Дан је био светао. Нетроградско великосветско друштво пело се на брежуљак и у том тренутку враћало се отуда Многи по знаници једног и другог сретали су их и поздрављали, али ником ни на ум не падаше куда они иду... На Неви шалећи се запита Пушкин Данзаса: „да ли ме не водиш у тврђаву (затвор) ?" — „Не", одговори овај. „Кроз тврђаву најближе је до Црне речице". Дошавши на место, дођошс у исто време и Дантес са д Аршијаком. Данзас изишавши из саона, оде с д' Аршијаком да тражи угодно место за двобој. Они га нађоше за хват и но до „коман датске даче". То беше иза густог шибљака, који заклањаше остављена кола и Фијакеристе. Иза бравши ово место угазише снег на нростору, који им је био потребан, па после позваше противнике. Без обзира на ведрину дана дуваше доста јак ве тар. Мраз је био на петнаест сгепена. Увијен у бунду од међедине, Пушкин беше исто онако мнран, као и за време пута, али се у њему опег могло видети да једва чека да се приђе нослу. Кад та Данзас запита да ли му је по вољи место, одговори: „Меии је са свим свеједно, само молим вас постарајте се да се то што пре сврши." Одмеривши кораке, секунданти*својим шињелима обележише баријере и ночеше иунити пи штоље. За време овог посла Пушкин се обрати свом секунданту с питањем: „Је ли све готово ?" Било је све готово. Противнике наместише на одређена места, дадоше им пиштоље и по знаку, који им даде Данзас, махнувиш капом, почеше нитттанити. Пушкин дошавши мети натегну пиштољ. У том тренутку Дантес, за корак не стигнувши до мете, опали и Пушкин паде на шињел и рече: „чини ми се да ми је раздробљено бедро". Секунданти пригрче к њему, а кад хтеде учинити то и Дантес, Пушкин га задржа, рекавши: „стојте, ја још имам снаге да гађам." Дантес застаде на мети и очекиваше, заклонивши прса десном руком. При паду Пушкиновом, пиштољ му беп1е пао у снег. Данзас му даде други. Подигнувши се немо, ослони се на леву руку и опали. Дантес се иови и паде. На питање Пушкиново: »где је рањен?" овај од говори: „Изгледа, да ми је куршум у грудима." «Нраво! Ј узвикне Пушкин и баци пиштољ на сграну. (НЛОТЛВИЋЕ ОК)