Звезда

3 В Е 3 Д А

В1>0Ј 57

Стг. 450 — Не знам. — А шта ти радиш ? — Успремам судове — рече оиа па завуче главу у долап. Нера се загледа у њу. — Чујеш! — Шта? — Оди-де онамо. — Шта Ку ти. — Оди — Чекај, ре1;ам судове - рече му она клопарајући по долапу. Он се диже, приђе јој, дохнати је оберучке за главу и — пољуби. — Их — рече она - каки си! — Каки сам ?... Де и ти мене!.. Ватали те судове, хајде да седнемо! И узе је за руку, доведе до столичице на је носади уза се. Она се као по мало отимала — Што си таква? Ја те лепо зовем, а ти се отимаш и бежишГ Ја не знам шта је теби, већ ако сам ти мрзак!.,. — Шта ти паде на ум!? — рече она прекорно. — Морам свашта помислити кад видим како ти... Ја, болан, кад ме се тво.ја рука дотакне ја у деветом небу. Овако, кад те загрлим — и пригрли је — то је рај! Сад живим! .. И, сад да нешто могу да те стрпам у недра, па да те но сим као јабуку! Отишао бих преко бела света тако, с тобом, а ништа ми не би било тешко! Иа је опет поче љубити. — Де и ти мене!... Де у око!... А друго ? Зар да му је жао... Дуго су се љубили Он је заиита ваљда стоти пут — Волиш ли ти мене ? — Волим. — Колико ? — Не знам; не умем да ти кажем! — Волиш ли ме као оца ? — Више! — А као мајку ? — Још више!... — И ја тебе! Волим те сто пута више него нану! . И не би дао само то једно твоје плаво око за сву нану из темеља!.. На једанпут се врата отворише. На прагу кућњем стојала је Нера, бледа, пренеражена. Како је смотрише, обоје поскакаше и побегоше на друга врата Она не викну, не рече им да стану, него оста тако укочена, а ветар од отворених врата повијаше пламен на огњишту, и шибаше је свом силином по лицу и спази. И не знајући шта чини, она се само прекрсти, пређе преко куће те затвори она врата,

на која Нера и Милица побегоше, па се онда сроза низа зид на Перину столицу, и глава јој паде на колена... Нритиште је неки тежак умор. као да се сав живот сручио на њена нлећа. На једанпут све потону у неку таму. Нити је шта видела ни чула Мисао њена као да је залутала у некакву дубоку и мрачну пећину, у којој дувају студени ветрови, и она се као отима да нађе одушке, да излети из тога мрака, да нобегне од те студени, али се око ње само склопило као кад густ облак омота земљу, па нема куд, не види, јер нигде нрачка светлости нема... Памет јој стала крв стала, срце стало као да више нема живота у телу њезином Све се то окаменило као онај бели сиоменик крај пута што је у земљу укопан... Кад је она на вратима чула њино ћеретање, она је ; као што би и свака мајка из иросте радозналости, застала да чује шта то ћеретају кад ње нема. А кад је чула, нарочито кад је чула Перине речи: „и не бих дао само то једно твоје плаво око за сву нану из темеља", њу као да неко удари стеном по сред главе, она онесвесну и би се срушила на земљу да се није за довратак прихватила. И ко зна колико би она стојала ту, на прагу, да је ннје нека унутарња сила као неки бес просто угурала у кућу. Али кад виде како се разбегоше, кад оста сама у отвореној кући кроз коју, као кроз лубуру, ветар свира — она опет помрче свешћу и скрха се крај огњишта .. Дисала је тешко, нешто је гушило и у грудима и у душнику. И било јој је тако као да се отискао брег па свалио на њу .. Али то је онако само терет, она није знала где је боли, није осећала тела на себи. Она је могла да се креће, да ради, да носи и тегли, али то све као и она мргва ствар што се на жицама креће... Била је будна а као да је у сну; гледала је, а није видела. Она није видела како ватра дого рева, како је лонац за ватром престао врити, како се мачка око ње умиљава и, као домаћа маза, шапом одгурује њену руку, да јој, по обичају у крило скочи. Ништа је није могло тргнути из чаме која је пала на њу као стена. А мисао се отима, отима, бацака и опет јој сену кроз главу: „и не бих дао само то једно твоје нлаво око за сву нану из темеља". И она чак прошапута те речи И прошапута их још једном, али се нишга не покрете у њој. Јест осе^ала нешто, а то је да је све због то неколико речи; али то је долазило онако као кад би јој неко повезао очи густом копреном кроз коју једва може по нешто да назре, и тек да се ногледом удуби, а око засузи... И као што сунчеве зраке лед кргТве, тако се и њена мисао лагано поче отрзати таме и отимати се И свест поче долазити лагано .. Прво виде где је, одби руком мачку, па спотаче угарке и ватра илапу, Онда се диже и за-