Звезда

3 Д А

Стг. 503

чевни, али он се бар није рефлектовао посредним последидама. Сад, при садашњој подели рада, при садашњој организацији производње, кад једна земља лиФерује зем/Ј .оделске производе, друга се обратила у фабрични округ, тако да се народи налазе у тесној зависности један од другога, -— рат није онасан само због својих непосредних резултата, колико због поремећених међународних односа. Садашњи културни народи иредстављају једну целину, једну организацију у којој сваки члан врши своју одређену Функцију; кад се наруши једна, страдаће и друге. Та то и јесте главна залога мира међу европским народима. Сви осећају да ће се рат, који се распламтео на једној тачки рефлектовати у хиљаду других тачака, у краховима, застоју, разоравању, банкротствима итд. С тога сви и претпостављају „рђав мир, доброј свађи", и ако нису за разоружање, они су за оружани мир. Гадна је то ствар, оружани мир, па ипак је боља но гунгула и битка од које ће да стење цео цивилизовани свет. Најпосле, сваки будући рат довешће још до жешће огорчености народа, него ли Франко-пруски. У старо доба узајамне чарке биле су тако обично, хронично провођење времена, да нису изазивале инкакво огорчење. ТТровинције, области, тако су често прелазиле из руке у руку да се због тога нису жалостили. На и националпо осећање било је мало развијено у то доба. Да не говоримо о средњем веку, но узмимо X V XVI столеће и размотримо где је тамо немачка народност, где француска, где' талијанска. Само Енглеска на својим острвима стајала је засебно и национално самосазнање пробудило се у ње већ у епоху ТПекспира, с таквом снагом, да би могло иоднети и за наше доба. Код осталих, нак, народа на копну оно се развијало тек у нашем веку и довело до издвајања и уједињења германске, руске, француске, италијанске и других народности. Изузетак чине само словенске расе у Аустрији и Турској, које су још и сада на ступњу средњевековних зађевица, као штоуХП веку Бургундија и Француска нису могле да буду па чисто, да ли оне сачињавају једну иародност или два разна непријатељска народа. То издвајање народа довело је до рђавих последица, до шовинизма, националне фанаберије, али добре стране надмашују рђаве. Оамостални народи, као самосталне личности, могу да ноштују један другог и да признају узајамна права. И ако они подлегну кат кад фанаберији, то ипак ређе но дивљаци и људи у којих се не зна где се свршава туча и где почиње непријатељство. Али та самосталност народа која служи као залог узајамног поштовања и сугласности чини те се јаче осећају понижења и увреде, које наноси победилац. ТТример имамо пред очима: једва се може наћи у пређашњим вековима рат, који је иза себе оставио тако тежак, тако неичгладљив уиечатак као франко-пруски. IX Носледњи реаулгати рата. — Војска 04 четири мџлиопа. — Екопомска псгоџија садашњс Евроие. — Оружаии мир и развиИе иарода. До сад* смо се дотицали само непосредних резултата ратова. И као што се види врло су озбиљни и довољно гадни; желети ту гадост ни у колико нема смисла. Уби-

јање, разоравање, узајамна мржња, мои.да «' могла бити зкељена само са гледишта специјалиста, техничара, комс је онит интересантан: како ће тамо један другога давити, на који начин, какву ће ту улогу играти Маплихеровскс пушке итд. Али ми, разуме се, не гледамо на те ствари с гледишта аматерског. Рат, припреме за рат, „оружани мир" рефлектују се на човечанству на другн начин, V свако време, сад, ;јуче, данас, сутра, прекосутра, у нотпупо мирно и спокојно вромо. Ми смо сви пригњавл^еии бременом војних расхода, ми се сви грчимо под тим притиском. Европски иароди у вечном иоложају Малбруга, који се снремао за рат и кога. су само те припреме коштале као и сам рат. Народи се исцеђују иа наоружање, државни дугови расту, буџети пуцају, европске државне управе ставиле су себи у задатак, до пошто по то себе упропасте; и неке, нпр. Италија изгледа да је већ близу остварен.а те цељи. Државни дугови достижу у Француекој 2Н милијарда, у Аустрији 10 милијарда, у Русији 22 милијарде итд. Војени расходи (1890-1891. г.) престављали су се у Француској 927 милиона Франака," у Русији преко мИлијарде Франака. у Енглеској 788 милиона, у Италији 403 милиона, у Аустрији 401 милион, у Германији преко милијарде франака. Иросечно на те вечите припреме зп рат. тротни се у Европи више од 3 нетиие државних ирихода. И у каквој страшној прогрссији расту ови трошкови! У 1875. години војпи расходи шест главних европских држапа износили су 2800,000.000 франака, у 1885. год. већ 3300,000.000, у 1890. години 4000,000.000, у 1892. г. пет милијарда. .V наше време већ војска не стоји уз нароДе, но народи уз војску. Иостојн француска војска и уз н.у фрапцуски народ, гермапска вој.ска и уз њу гсрмански народ, Војска је кћи, а иарод „њен најпокорнији отац и служитељ", као што говори дворска будала у '„Крал.у Лиру". Или бол.е рећи, та војсва од четири милиона јесте кблосални оток на европском организму, који исисава све његовс сокове; жива рана, која се шири из дана у дан и руши кожу, месо, кости, док не захвати и унутрашње органе. Она ј нрождире Европу живу, као што су поткожни инсекти нождрли Сулу и Великог Ирода. Сваке годиис рарходи за наоружање расту, а и не може бити друкче, зато што у тој трци за, најбол.пм паоружањем, увек по неки народ бива нрве; чим се то примети други убрзавају ход и престижу први; овај опет са своје стране не жели да остане последњи итд. до безконачности. Ма како да су богати садашњи народи^ опет свако ианрезање има своје границб', и, као што смо отоич приметили, нред неке, нпр. нред Италију, већ се појављује привиђење државнога банкротства. Но независно од штете, која се наноси благостању народа овим колосалним и непрестано растућим трошковима, независно од непроизводног арчен.а времена, рада и снаге, независно од губитка четири милиона реденпка, и одговарајућег броја коња, који би се могли унотрсбиги на ма какав користан рад, — - независно од свега тога садашњи положај ствари представл.а још једну штетну страну. Он не ;(а,је могућиости занимању унутрашњим реФормама, а неоиходност истих осећају подједнако сви. Ово је горе од свега осталог, Моралиа и материјална