Звезда
С тр. 502
3 В Е 3 Д А
Б рој 63
риација песме „Нема Срба", шовинизам, ордина]>ан шовинизам! Код једнога дела Хрвата те манитости су традиција, оне су духовии завештај њиховога нророка Антуна. За све време док смо били у Нагребу, ми смо за њихове лисгове били бп-Иавц огско -ј21 ,оснјасЈ, „В г 1 ј 1", \'1а^ј, и тако даље! Они су том нриликом нротествовали како у Загребу смеју излазити српски листови! Као хистеричне жене њих је све раздраживало: зашто је ћирилица на некојим зградама како смеју кроз варош ићи колица са натписом „Српска Штампарија"! Сама демонстраци.ја је била једна саблазан. Образовани л >уди су се дотле срозали, да напада^у слабе жене и да се пиљарички бацају јајима. Ако су мислили на кога да пљуну, пл>унули су самима себи на лице. То је толико одвратно, да већ не личи нч на шта! * У Средњем Веку лекари су били једном великом препирком подељени у два непријатељска табора Једнису тврдили да је антимон, дар небесни, лек од свију могућих болести, други су додавали да је то најстрашнији отров који јеикада постојао Свађало се и на катедри и на калдрми; на универзитетским дисиутима долазило је до туче и до разбијених глава све због тога да ли је антимон лековит! Лекар Еузеб Ренодо писаојекњигу „Оиравдан антимон", у којој је одмах у почетку изјавио да неће вређати своје иротивнике, „ма да се, вели, с правом могу назвати највећим злочинцима и највећим убилцима?" Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ. једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница пм за вра том, колено туђинско им на грудима, народниживот сисгематски се трује, бесправносг народна скоро потпуна а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски п хрватски сељак оставља земл.у коју му је дед крвљу а он знојем натанао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање. нецисменост, а они се препиру о српско; и хрватској „култури"! Спорта ради и шиекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао" језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном Језику којим можда још неће дуго говорити!
Ма како јерегични изгледали ови редови. ја сам их написао са најдубљим уверењем да овако стање отвари води наџтј заједничкој иропасти. У Чрватској маса народа почин.е са здравим својим инстинктом осећати апсурдност такце борбе, у млађем нараштају и хрватском и српском постоји уверење да има само једно родољубље: заједнички рад на слободи и благостању овога измученога и растрзанога народа. л«.<ан СкерлиК.
РАЗОРУЖАЊЕ
(НАОТАВАК) Ратови велике револуције и прве имнерије: Код (Комана*) (1702) 1 ()°|» код Франц., 22°| 0 код Аугтр.
Требија Харенга око Аустерлица Јене Ауерштета Ајлау Фридланда Асперна Ваграма Бородина
за савеннИке
23 „ „ 16 20 с обе стране 10 за Фраицузе, 10 за савезнике 1-0 ?? ' ~ ?? ј? 26 1 ); 28 20 30 11 25
|» »
27'|, 16 36
Аустриј.
Русе
Лицена, Боцена и Деневица 15°|„ за обе стране
ЛаЈпцига Ларотијера Етцаје Лаоне Лињи
15 за Французе, 16 10 „ „ ' 6'|, 26 с обе стране 22 за Французе, 8 16 „ „ 20
за савезнике
Прусе.
Ратови новог времена имали су ове губитке:
Код Алме
14 1 ] «| |2 |о
за
Русе,
б°| 0
за савезнике
„ Инкермана
30
V
11
20
11 11
„ Черне
14
11
11
—
11 11
„ Маџенте
9'|,
11
Аустријанце 6
11 11
„ Солферина
10
11
11
12
11 11
„ Садове
14
11
11
4
„ Прусе.
„ Верта
22
11
Французе 14
11 11
„ Спикерна
8
11
11
14
11 11
„ Вионвила
14
' 11
11
21
11 11
„ Седана
17
11
11
5
11 11
Кад нажљивр размотримо ове Таблице, долазимо до убеђења, да проценти губитака у ратовима за време 2 столећа (1670—1870. г.) остају ириближно једнаки. Они варирају од 3—30 од сто, у извесним епохама повећавају се (ппр. на крају рата Фридриха II или Наполеона 1), после дадају, али у опште остају па подједнакој висиии. Међутим средства за уништавање људи усавршалала су се за два века; не могу се сравнити Крупови топови, пушке иглењаче итд. са примитивним оружјем XVII века. Но и ако се процент убијених и рањених неће увећавати апсолутна цифра њихова порашће услед увећавања војске. Велика штетност ратова , при оадашњој индустриокој организацији друштва не мозке такође да ен порасте. Садашњи индустриски механизам тако је компликован, преставља тако чудно спајање винтова, полуга и точкова, да застој ма и једнога дела, губцтак ма и најмањег шрафа, неминавно ое рефлектује на свиада осталим. У пређашње доба, прц цатријархалном начину произвО;1)ен,а, кад су станцвницц оваке земл,е задовољавали бар овоје најважнијо потребје својцм рукама ц својом грбачом, непорредни резул^ати рата — опустошавање, разоравање ц др. — били су убиотвени и пла*) Најкрвавија б.нша ц Ј јвог периода рево^уцио.це војске,- ортадр су имгре ераз^ер^о ма^е губи^ака.