Звезда

Врој 63

3 В Е 3 Д А

Стг, 501

мање разлога и смисла за крвљења, у толико су 1-е.борбе биле љуће и огорченије Данас су и материјалии услови живота и најобичнији здрав разум Јтрлн сваку усиомену на крваву и братоубилачку ирОЈНлост, и о тим борбама причају само ножутеле кронике. Али на жалост, тако нешто ми гледамо својим очима! Даиас се народи не групишу по религији; историја н Филологија, археологија и палеограФија, данас не решавају о националним споровмма; прву реч данас воде реалне потребе, реални услови живога једнога народа. Мање јединице националне, у великој борби која се води, саме за се не могу опстати и напредовати, и оне, место борбе за опстаиак , стварају удружења зО, оастанак. Из покрајинске анархије кристалисале су се ве лике државне агломерације; Саксонац и Баварац, Малорус и Великорус, Француз са Севера и Провансалац, Ломбарђанин и Калабресац данас су локална имена. И тако је морало бити; утомеје било питање бити или к,е бити! Те тако просте и појамне истине ми мали, буџаклијски народићи никако не можемо да схватимо Из исте материје од које би се на Заиаду направио један здрав и снажан народ, код нас се створило три или четири слаба народића претенциозна, нетрпљива, искључива слепа нрема рођеним интересима. Борба коју воде међу собом то је апсурд који се једва може појмити, коме дија исто толико жалосна колико и смешна. По следња сцена којасе одигралау Загребу, приликом прославе Змајеве, у томе погледу је врло карак теристична. У овој ствари коју сам рођеним очима гледао, и о којој сам имао прилике да се разговорим „на лицу места" и са самим Хрватима, мислим да мо1у рећи ако не целу истину, а оно бар мишљење које садржи један део истине. Као што је познато, српска бирократија ја хотимично не кажем Срби, српски народ — у Хрватској је стуб владе бана Хедерварија, и врши скоро ону исту улогу коју и хрватска бирократија у Босни и Херцеговини. Одмах ће се рећи, да је њих невоља отерала у владин табор. Србима је било много горе када је власт била у рукама чистих Хрвата; „бан пучанин - ', песник Мажура нић, сурово је гонио Србе, и поред духовне дао и телесну слику једнога аге Ченгијћа. Но то је изговор да се остане у топлим чиновничким гњез дима да се угишка рођена савест, али да није тако, сведок је незадовољство народно лзбори за сриски сабор у Карловцима, на којима су потпуно пронале те скутонохпе владине, и незадовољство које је у крутовима истински родољубиве младе интелигенције, саме омладине. Хрвати ртрадају од садашњег стања у Хрватској, исто онолико колико И маса тамошњег срцског народа, и они бацају кривицу ца (Орбе. Грешка је њихова у томе шго су сами они доприне^и таквоме стању ствари, и што нрекор море да падне само на српс^у 0ирократију и српску буржоазију у ^агребу. Када ствари тако стоје ^огрд^ рије било нај

тактичније држати нрославу у -»агребу, нли је требало изводити је бар са вишс такта и обзира. Претпоставите случај, да ми у Србији имамо румунски нацнонални иокрет, да наши Румуни приређују румунску националну свечаносг у Београду и да на -њу дођу Румуни нз Румуније и Ердеља! Ми срећом нисмо шовинисти, али нам одиста не би било пријатно! Рећи ће се, али Срби и Хрвати су један народ, у Хрватској је једна трећина становништва чисто српска, Срби су ону земљу крвљу сво.јом затапали и на својим јелеђимаподизали, они нису у туђини него у својој кући. Тако би требало да буде, жалосно јештоседругаче мисли, али овде није реч о ономе што би требало да буде него ономе што сада јесте. И када је све тако, онда је била дужност људи који су спремали прославу да буду што тактичнији. Увераваб ме јо један млад Хрват, да јебило могућности да и Хрвати узму учешћа у овој свечаности, шта више, да се обе завађене странејош и зближе, Хрвати воле Змаја. У сред оних скандала ни један хрватски лист није рекао рђаве речи о Змају, Угепас је донео једну песму и један чланак о њему, друштва и појединци су писмено и усмено честитали, на чему се Змај на прослави и захвалио. У томе је једна врло лепа страна његове поезије, што је био добар Србии без трунке шовинизма - а то и јесге право родољубље. Он је чувао своје, али није туђе отимао. У ражагреној борби са Маџарима, он је лепо умео да одвоји званичну, бирократску Маџарску од народа маџарског, кога она исто тако дани као и српски на род, и Змај има само симпатичних речи за Маџаре; у најгорим тренуцима, када је кретенска реч Нема Орба. ; била девиза болесних апостола Старчевићевих, он је проповедао слогу између оба дела нашега народа. Име Змајево у сриско-хрват ском питању значи један програм, програм слоге и заједничкога рада. Од прославе Змајеве, са нешто добре воље са обе стране, могла о направити једна величанствена маниФестације братства. Место тога, шта је шовинизам учинио! Половину греха сносе приређиваћи, и то у толико више што су врло добро знали каквих лудака има међу Хрватима. Приређивачи су чинили низ грешака које нама овде, који смо на те ствари у стању Трезвено да гледамо, могу изгледати ситне, али које тамо, у оној електричној атмосФери, значе чнтаве догађаје. Када су позивана хрватска друштва хотимично сг избегавала реч: хрватски. Хрватском ђачком друштву „Звонимир" иослата је позивница са оваком чудовишном адресом: „славјанском опшчеству Звонимир!" Прослава је била у згради „Хрватског Сокола", а објављено је да ће бити у згради „Сокола"! На неколико дана пре прославе, писао је „Српски Г ла с" ово: „Док ви причате о хрватском територију, који је и мртво сдово и мртва ствар, ми ћемо Срби, живи и весели, скакати по њему н на њему ћемо славитн најсрпскије славе." ") Шта је то? То ]е нрва ва : *) Накодено у „О^шиги", б|)ој 144, од 2(1 липља,