Звезда

з Д А

Брол 65

разговор у друштву, а и он сам, дон Либорио, воли да с образованим .х.удма измења своје назоре о законодавству, појштици и другим озбиљним нитањима. Тако је младић одлазио у Јеленину кућу и разговарао о озбиљним, врло озбиљним стварима. Госпођицу је смео да само крадом погледа и збуњивао се, кад би га она погледала својим круниим кестењавим очима. Сесгра Камила, нема као сенка, није дизала главе са рада. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ЧЕШЈКЕ НАРОДНЕ ПРИЧЕ О ИСУСУ 1. Исус на вршају Јсдном ири заласку сунда свратс Исус и свети Иетар у једну сељачку кућу и ту замоле за вечеру и преноћиште. Госиодар те куће десио се велики тврдица, иа им рече: Ви ћете код мене добити вечеру а можете и спавати на слами, али рано у зору моратс већ бити на ногама, иа да ми иомогнете ири вршењу. Оба иутника аадокол.е се тиме, добију каше и хлеба аа вечеру и оду да се одморе; ;:ли тек што беше три сахата ујутру, још су и кокоши снавале, кад сто ти сељака на гумно и иоче са својима врћи. У то викне и оба странца: Хеј, ви снавачн, пробудите се и одите на вршај, јер ко хоћедаједе тај мора и да ради. Свети Петар хтеде сићи да радп, ма да б.еше и сувише сањив, зјји му Исус иришапнс: ћути ти само иа сиавај ! Свети Иетар иослуша га. После четврт сахата викне их онет сељак: Хоћете ли скор'о овамо, ви ленштине ? Јели сте, а радити вам се неће? Чекајте само, сад Ку ја вас раздремати. То рече, узе мотку од вршаја (вршаљицу), понне се полагано по лотрама горе и муне св. Петра, који је с преда лежао, у леђа тако да је светац јаукнуо. По том сиђе сел.ак доле и номисли: сада 1>е ваљда доћи ове ленштине, кад сам мунуо једнога. Свети Петар хтсде устати но Исус, му шаине: остани ти Петре само ту. Ако се бојиш да би добио још којн ударац, а ти иусти да ја будем први, те легни с друге стране, ако сељак поново дође. Послуша га свети Иетар, и чешући се од нрвог ударца легнс с другс стране. Сел>ак пак чекаше још четврт часа, па кад виде, да њих никако нема на носао, нређе га стрпљење чекати, те се дигне с мотком и по други иут, и рече: овај што је ирви већ је добио један ударац, сад ћу да видим, шта овај други мисли, да ли и он још спава? И тако запане светог Петра још један буботак. На то сс он наљути врло, но Исус утиша свога драгог ученика овим речима: Умири се, свети Пстре, немој клети као Турс, ја већ знам шта нам треба чинити. По том сиђу оба са ссњака на вршај, те Спаситељ рече: Сељаче, покажи нам сноиове, које си одрсдио да их овршемо ми. Сељак им ноказа велики скуп снопова, ту затражи Исус свећу, они му је донесу и он је запали. Сељак се зачуди, скочи, хтеде угасити свећу, но Исус му не даде. Сељак рече: Јеси ли ти луд странче ! Ти ћеш ми запалити кућу. А Исус му рече: Ћути ти само, сељаче, и не бој се ништа ! Па узе Исус сноп по сноп, како који узме наднесе га над свећу. Какво чудо догоди се. Сноп

остаде цео а сјајна пшенична зрнца падала су из класова на вршај. Сељак и његови раденици беху ван себе од силнога чуђења. И за час напуни се хрпа најлепше пшенице, а у снопу не заоста ни једно једино ншенично зрнце. Тада благодари Исус сељаку за вечеру и иреноћиште, те нри ноласку препоручи му: Угаси свећу, да се каква несрећа не догоди ! Но сељак иомисли сам у себи:ја бих био највећа будала на свсту, кад би то учинио. Упамтио сам ја врло добро ту његову мајсторију, те ћу од сад и сам врћи на овако јевтин начин, а не да се мучим као роб. Исус и свети Петар наставе свој пут дал>е. Нутем не рече свети Петар ни речи, јер беше љут, што је два добра буботка извукао, које је још осећао прилично, али кад стигоше над један вис, није могао одолети, но ће упитати Христа: Али драги Госиоде, како си могао јопт номагати нри вршењу онако негостол.убивом сељаку, који јс с. нама, као гостима, онако рђаво иостуиао. .Ја бих н.ега друкчије научио иамети. Па то 1>е Сиасител.: Окрени се, свети Петре. па погледај од куда смо пошли ! Свети 'Петар се осврну, и виде у пламену цело имање сељаково. — Господе ! Како се то догодило ? повиче од чуда. — Ево како — речс Исус мирно, — онај је човек хтео узети власт 1 ), која је мени дата. По том настави иут. Свети Петар схватио је речи свога Учител>а, као од највећег значаја, те је ћутећи корачао поред њега даље.

2. Гром и муња Гром је створио ђаво, он је наумио тиме да утамани све л.уде, који не1ге с њиме да држе. Кад је нак Исус проповедао на земл.и своје небеско еванђе.т>е и многе народе покрстио, иаљути се ђаво врло, и иусти свој гром, да грми и дању и ноћу, те тако поби много нобожних л.уди. Тада Исус рече ђаволу: Ја ћу сада створити муњу, која ће бити иретсча (предзнак) твоме грому, људи ће је одмах опазити, побожно ће се ирекрстити и онда више нсћсш имати никакве моћи над и.има. И тако се догодило онда, а догађа се и дан дани. За то сада гром, дело ђавоље, тако ретко и ногађа човека, јер га ире грома увек божја муња на то опомене. 3. Како су постали мајмуни? Једнога дана сврати Господ путујући са светим ГЈстром к неком ковачу, који је у тај час крај наковња стојао и ковао усијано гвожђе. Пред ковачницом пак седео је врло стар човек, и грејао се на сунцу, то беше отац ковачсв. Исус умоли ковача за помоћ, али овај беше окорела срца, предусрстне свете нутнике осорљиво и отера их. То расрди светог Иетра, који ће на то рећи ковачу: Ти ћеш се временом горко кајати, што си тако иоступао са Сиасител>ем ! На то се насмеја ковач и рече иодругљиво: Ха, ха, ако је један од вас заиста Спаситељ, онда нека начини чудо, нека из мог прастарог оца створи младића! Исус не рече ни речи, него приђе старцу, приведе га камину, где се кује, и за тили часак тури га у ватру. ■>) Вршење жита на свећи.