Звезда

Број 65

3 в Е

3 Д А

Стр 519

Ковач се ирестрави, скочи, зачуди се, кад повуче своју руку Господ из ватре, кад ал место старда извуче младића, леног као цвеће и младог као роса. То беше довољно уверење за ковача, да је нутник Госнод, те се носрами зас воје неваљало поступање и хтеде ласти пред Исусом на колена и молити за опроштење, али цутника не беше више пред његовин очима. Сад се тек почну сј«и чудити. Дође и жена ковачева, иа се наљути, што се није ту десила, да се нодмлади, јер ■беше врло ружна и врло стара. Много би боље Господ учинио — рече заједл.иво — да је мене турио у ватру. те захтевашс силом од човека, да је у ту чудотворну ватру баци, како би иостала и она млада и лена. Ковач се дуго бранио, да то учини, али кад век не би друге, он се и на то одважи, иа тек што ју је мало над ватру наднео, ноче она страшно викати, на што је човек нагло извуче > п баци у кацу нуну ладне воде. Како је сада тек изгледала! Право страшило, црна као угаљ, згурена као сунђер. На њену вику и дерњаву долете с десна и с лева две комшинице, да виде, шта се то тако страш о догодило код ковача? Али обе беху трудне, иа кад сназише наказу у каци, престраве се ужасно, те кад им до!;с час па родише, свака од њих роди ио једног мајмуиа. Ово двоје малих постадоше доцније пар те од њих произиђоше сви мајмуни, који су и данас на свету. Превео М. Обрадози*1' 15. Г. ВАСИЉЕВСКИ

13- маја ове године преминуо је у Флоренцији гласовити руски научењак Василије ГригоријевиК Васиљевски. Овај ирвокласни представник историјске науке родио се у свештеничком дому, у селу Илињском, Јарославске губерније 31. јануара 1838 год. У разноврсним школама своје отаџбине и иностраним университетима задобио је нокојни Васиљевски одлично знање старих језика и историје. Уједињено са ретким ириродним даровима, ово знап.е учини га најтемељнијим зналцем историје и оснивачем пжоле византиолошке. Осим сноје струке славио се Васиљсвски још и широким, општим образовањем и одличним познавањем литературе. У оиштс, — био је то човек не само ума него и срца, који је „уносио у све одиосе сугласност и јасност". •Око 35 година радио је он као један од главнијих сарад«ика на иознатом часопису: „Журнал Мипистарства народне просвете"; последн.их десетгодина био му је уредник. Многа учена друштва признала су овогаученог нроФесора и академика својим чланом. И у редовима чланова срнске Академије наука Васељевски је добио виђено место. Мир праху његовом. ЗАНИМЛБИВЕ СИТНИДЕ (Жеиско питање и пемачки /јаци). На берлинске 1>акс недавно је снажан утисак учинио ироФ. Адолф Вагнер својим говором у Друштву Студеиткиим !'8Ш(Игеш1е Ггаиеп). Говорио ј,е о женском нитању и о томе, како је на гра-

ници XIX и ночетку XX века женски иокрет узео такве размере, да више није могућно игнорирати га. 0 покрету се може мислити како се хоКе, али мушкиње сад већ мора да одреди свој иоложај и држање према женском питању. То, до душе, није ни лако л,удима већ старијим, који су сав живот ироживели са извесним уверењима. Ииак врло је важно бити објективан у томс нитан.у, и уздржавати се од сваких предрасуда. Развијајући дад.е свој поглед на женско нитан.е проФссор и то рече, да се у женском покрету, истина, не можс оправдати све, али се не може никако ни одбацити све, нити се може одрицати све, јер су у женском покрету заложене погодбе за развиће човечанства. Женскиње је устало против традиционалног стања и иоложаја, који му је исТорија створила, и изјавило је своју намеру и жељу, или ако хоћете мету, да узме учешћа у општем културном развићу и општем културном раду. МуШкиње се зар иротиви томе покрету, гледајућн на природне разлике, на Јсо .јима, ио невол.и и неизбежности, почива и данас зависност жснскиња V Па лепо, ако се мушкиње нротиви правима и једнакости жена са њима, онда сенато може рећи, да је све у ирироди и животу иод иепрекидномпроменом, и да се ово начело више еволуције може применити и на женскиње. Свакако, сталност и доследност, енергија и свесност, којима женскиње тежи својој мети, заслужују не само нажње већ и иотпуно признање и саосећање, ма да се са многим чим у женском питању можда и не можемо сложити. Женски нокрет очевидно тежи да круг женског рада нрошири. Жене хоће рада више, н.нхов се рад мора да разграна. То је неизбежно. Ту се не да жмурити. Статистички нодацћ могу послужити као Добар доказ, да се та ствар у женском иитању не може обићи. Зна се, да је смртност ме1)у мушком децом већа, него ли ме1>у женском, и отуда број женскиња јачи ,је кат-кад на 50% °Д броја мушкиња, на ма у којој држави. У том случају изгледи на удају нису врло велики. Живот женскиња, које немају средстава за опстанак, бива врло тежак. „И с тога' : додаје ироФесор — „нити је наравствено, нити је доетојно родитеља, да удадбу стављају као једину сврху вагнитања своје кћсри, иа је иначе не спремају ни за што друго ни за какав рад" ! Те речи, у устима немачког проФесора доиста су карактеристичне; то је знак да у немачком друштву већ ночињу сазнавати нсизбежну иотребу компромиса, а тако исто и ненлодност велике борбе нротив женског нитања. ПроФесор Вагнер нарочито осуђује систем васнитања девојчица еиших сталежа, камо се главна пажња сврће на „беспослице". Мисли, да је безусловно нотребно створити рсФормс у женском васиитању; удесити га да одговара иотрсбама саврсмена живота. Још је иитање: .је ли жена у Фигичком, исихичком и умном погледу у стан.у одговорити захтешша д])уштвеног и ирофссионалног рада V ПроФ. Вагнер мисли, да то иитање свакако прво треба решити у позитивном или негативном смислу. Јесте или нијс. Сам он мисли, дасежепскиње не може једнаком снагом да борн с мушкињем у свнма тим иравцима, и узима, да ће мушкарац увек изићи као иобедилац. Иа ипак, пре него што се учине и пропрате уноређења обеју половнна човечанског рода, потребно је