Звезда

Стр. 530

3 Н Е 3 Д А

број 67

Изидоше уз града у иоље и иустише се касом ио великом друму .. Ту веК ис мирише дрвеће, ис чује се музика, али сс зато осећао мирис пол.а. видело зеленило ражи и шиеиица, чуло пиштањс понца, грактаље вране. Куд год ногледаш — зеленило, тек овде онде црне се колибе, и онамо - далеко у лево, на гробљу, види се бела ируга од јабука што цнетају. Пројахатпе нокрај грудобрана, иа поред пиваре, обиђопге гомилу војника музикаиата, што хиташе у врт изван града. • Пољански има врло добра коп.а, — говорила је Мањусја Никитппу, ноказујући очима ОФицира, што је ишао напоредо с Барјом, — али ћудљива .. Нпје лгу забадава она бела шара на левој нози, и погледајте само како главу забацује. Сад се већ ничим неда од тога одучити: док не цркне све ће тако забацпвати главу. Ман.усја је исто тако страспо волсла кољс као и њен отац. Будне јој тешко кад види у кога добро кљусе, и радовала се кад нађе махиу туђем коњуНикитин се опет нпје ии мало разумевао у коњаретву. За њега је било са свим све једно, хоће ли држати коњ.а на ђему, или ће му нустити узде, хоће ли јахати каеом или галопом; оп је осећао само то, да му је ноза неприродпа, усшвепа, и да према томе Официри, који се умеју држати на седлу, морају битп вигае у вољи Мањуси. него он. И зато је био ревњнв н мрзио ОФицире. Кад пролазпше крај баштс ван града иеко предложи да се сврате и да нију зелтсрску воду. Снратише се. У башти је ра-ла само грмовииа и то мЈЈада, да се кроз младе огранке могла видети сва башга са естрадом, столовима столицама; видела су се п сва вранија гиезда, што паличаше на велике шешнре. Коњаници се са својим дамама слегоше око .једпога столића п затражише зелтерску воду. ТБима нрнлазише иозпапици, који шетаху по башти. Ме|у осталима дође војпи лекар у високим чизмама и капелник, који је очекивао евоје музиканте. Лекар је јамачно мислио да је Никитин ђак, кад га запита: — Би сте изволели доћп овамо „па Ферије ?" — Не, ја живим овде, сталио". .. — одговори Никптин. — Ја сам наставник у гимпазији — Је ли могућно? чуди ее лекар. — Тако млад а већ учптбљствујете ? — Од куда сам млад? Имам 26 година... хвала Богу. — Имате, истина, и браду н бркове, па онет не нзгледате старији од 22—28 годиие. Како сте младолик! „Каква је сад свињарија! помисли Никитин. Овај ме држи за балавца!" Њему се никако- није доиадало да когод иоведе реч о његовој младости, особито пред женскињем или пред гимназистима. Од времеиа кад је дошао у овај град и етуиио у службу, — иочео је мрзнти сиоју младоликост. Гимназцсти га се нису бојалп. старци га зваху младим човеком, жеискиње ее радије нуштало с и,им у игру, него у дуга суђења...

И оп би дао не знам шта, само да бн остарио бар за десет година. Из багате пођогае даље, ка имаљу Шељостових. Стадоше на вратницама, изазваше Прасковију, надничареву жеиу и заискаше свежа млека. Али млека нико не хтеде пити, сви се само згледаше, насмејаше и обрнугае назад. Кад су се враћали назад, у багати што је ван града, сг.ирала је музика; сунце се свалило за гробље, и ноловина неба багрило се у вечерњој светлости. Мањусја је оиет наиоредо с Никитиним .. ЈБему се хтело да новеде говор о томе, како је страсно љуби, али се бојао да га не чују официри и Варја, иа је ћугао. Мањусја је такође ћутала, п он је осеКао зашто она ћути, и загато јаше иапоредо с њим, и бпо је тако срећан, да ее и небо и зсмља и градско осветљеље и силуета од ииваре — све то слило у негато добро и ласкаво, и учини му се, да његов ГраФ Нулин иде ио ваздуху и хоће да се успеље на црвено небо... Стигоше кући... У башти, иа столу, већ кици самовар, и иа једном крају стола седи са својим нријатељима, чиповницима окружнога суда, старац Шељостов, и, то обичају, нешто критикује. — То је цигаиија! говорио је он. — Циганија и иигата друго. Да, циганија ! Никитину се све доиадало у ПГел.оетовдх од времена, кад се заљубио у Маљусју. Дапала му се и ку1^а, и врт, и вечери.и чај, и нлетене столице, и стара дадиља, на чак и реч „цигаиија", коју је старац волео почесто сиоменути. Није му се допадало само многатво мачака и наса, иити мисирски голубови, који жалостивно уздигау у великом кавезу иа тераси. Паса собпих и иољских било је тако много, да је он,.за све време познанства са Шел.остовима научио да познаје само два: Мушку и Сома. Мушка је куче малено, размажено, зло. са влажпом п.уш ком. Мугака је мрзила Никитина; чим га спази, одмах окрене главу бочно, искези зубе и ночне: „Ррр... нга ..нга...нга ..нга.. ррр"... Па оида се иодвуче под столицу. А кад он покугаа дајс ирогиа иснод столице, оиа залаје досаднпм лавежем, а домаћини онда рекпу: — Не бојте се, она не уједа... Оиа.је добра... Сом ти је био велики, црн нас. на високим ногама. имао је реп чврст као гатап. Кад се руча, или чај иије, Сом обично шета испод сгола и удара оеиом госте но чизмама или но ногарима од стола. Уоигате, био је добар п глун нас; али Никитин га није трпети могао зато, што је имао обичај да ћушне њугаку госгима на колена и да трља чакшире евојим балама. Често нута Никитин би га ударао рукатком од ножа но гаироком челу, или би га гатипао но носу, викао па њ, пгга вигае тужакао га је домаћиннма, али све то није му избавило чакганре од ирљотина. (Наставиће се)