Звезда

Број 67

3 В Е

3 Д А

Стр. 535

рећи, способност за рад лекар Ке моћи меланхолију преокренути у неселост и ведрину. Може се ово чиниги и необично, али је тако. Али Флери изјанљује одмах, да ии најмање нема глупог самопоузлап.а п вере, као да ће се водом и гимнастиком иа снагда човечанство избавити од зла. Нанослетку, то није ии иотребно, јер само патп.е и невоље гоне људе да иду дал>е нугем напрегка и образонаиости. Ои хоће само да иам нокаже начии како да се избанимо од неиотребна и бесмислена јадиковања и суморности. г Го је пак могу11НО тако исто, као тто је могућпо пзлечити се од насгуна дивљег, ничим пеизазнаног гнева, који је штетан и за онога ко се љути, и за његове ближње Такав гнев тумачи Флери као сувишак снаге, а јадање и суморност — као /знак слабости и немо^и. Он дели нервпзпе људе па слабе, или иенрастепе, п јаке или „1|у|)ег8ЉешЧ|н-е". Први су обичио врЛо способии за умии рад, само ако умеју себе да савладају. А од „ћурегвШешсрг-а", у раније доба, постајаху смели аваитуристи. Они су онај сунишак спаге, који их иритискиваше трошили на безумпа јунаштва, а захвални синови иодизаху им сиоменике. У наше „мирно доба," када су ратови ређи, и такви су јунаци сне ре1>и, и ностају уираво све гори. Или су нрестунниди, или просто породични десноти, који околипу сноју муче дивљим иастуииим исио љавањем сноје снаге, којој мора,ју дати одушке. Алн се д-р Флери нодухвата да и њих паметпо лечи, Већииа ћјрегвШешуи-а не иалази задовољства у чарима умна рада. С тога, поред осталих срестава лечења њима се може нреиоручити лов, законом одобрено убијап.е — који ће задовољити одушке њиховим дивлјИМ инстиктима. У осталом, у крајњем случају, њих би доктор без премишљап>а иослао иа Мадагаскар или у ма коју другу тронску колонију, да војују с дивљацима. У. Очевндно је да има случајева, када Гје) Флери мцсли, да би требало предузети преке и одлучие мере. Тако јс ои излечио — од иесрећне љубани јсдпог даровитог белетристу. Волео је жеиу свога пријатеља. Доктор га ношаље у занод за лечење нодом. Исночетка му је по каткад допуштао да види предмет снбје страстн. На тим пађе да је време да престану и те иоходе. Он просто затнори белетриста у завод за умноболие. Несрећник је исночетка беснио и нретио полицијом, носле се по- ступно умнрно, и кроз нет недеља изашао на слободу сасвим излечен (присебап). Начин суров, али Флејш увера!!а, да му је пријатељ, — који ј.е нанисао послс тога орнгииалног лечења .једап ваљап ромап. — тонло захвалио на лечењу. Флери лризнаје дне врсте љубави: „једна весела, живахна, блага и тиха, млада и снажпа љубав које животу даје вредности и дражи; а друга је жалосна сетна, болешљива, растројена, необуздана, лемнлостива, и жудна натње и муке." Таквом љу-

бављу обично неврастеничари воле. Ако тој несимиатичној слици додате још настуне неосноване и безумве љубоморе, онда ће вам бити јасио зашто је хумани психијатар био готов да свога пријатеља и у лудницу затвори, само да би га избавпо пеириродне изоиачене страсти, коју Флери сравњује с морФинизмом Он нонлачи наралелу између отрова и љубави но њихову утицају на организам. па је унерен да су и иачин лсчења врло сличпи. Нарочито озиачава као штетну и чисто неморалну ону љубав, која се нређе назвала илатонском, а сад носп модерни пазив „Флерта". Оштро је осуђује. Али ии љубомору не штеди. Психологија љубоморе но њему је сујета, која је евагда готова да ожалости и унреди, а уједно је и болешљиво попижавање себе сама. Ои вели да већина љубоморних јееу и неврастеничари То показују бар иајинтезивиији •аренњиви иаступи. Лака ужипа или мало коФеина одмах ће убЛажити и растурити мучилачка нодозреп.а савремених Отела. Као карактерна црта неврастсника јавл.а се још и својство промеЈвивости расиоложења, Промене у „расноложен.у", као што се обпчно- говорн дешавају се са. сним независио од спољашпшх или унутрашњих узрока Неврастеник тугује, љути се, ревлује, паги, — и сне то не с тога, што су такве околности у п.егову жиноту. већ с тога, што његон нервни сист м ради лениво или иенравнлно. Флери обећава да се може излечити баш та несталиост ноље, та слабост и млитавост мишл.еп.а и поступака, што доводи човска до зачамал остп и лености, и која га са своје сграпе застрој ана п изазина непрекидно у њему осећања замОрености. У 1. Флери вели да уз физички утицај на душу н дух један вешт, искусан лекар може да нас нзбани од оног тешког педуга, који Сенкјенић назва „ПшргоДпЧЈуће в1ауе", очевидно не знајући, да баш збо! те „пеплодности," пеироизводности, нерада страдају многи интелигеитнн људи на западу. Рад, рад, рад, ето оздрављења п избанљења гд свих зала и невоља, СреКа је само у раду у вредноћи, вели овај психијатар моралпст. Само треба створити могу1)Ности, начипа да се та срећа иаће. Треба иас иаучити да л.убимо а да не мучимо ссбе, и да радимо иеуморно Задатак велики и хуман. Да се он пзвршп треба миого снаге, знања, дара, али пајглавније је имати иесебичне љубави ка чонечанству. Флери одређује лекару ту тешку дужност. Он нредлаже да се на медецинским Факултетима оснује катедра ..дсоцтологије", науке о ироФесијоналпим дужпостима и обавезама. Боји се само да се не би безуспешно са те катедре борило против меркантилског духа којп ће каида да се усели у храм лекарске науке. Лекари пак могу савесно, колико било, да покрећу унанред скоро невндл.ив