Звезда

3 В Е 3 Д А

у то доба крв јаче придолазитн у мозак, и он ће без великог и парочитог напрезаља с ваше етране, бити кадар да ради. С тога се ие морате својевол.по заморним усиљаваљем припремати на рад. Сваки од нас зна како је но некад мучно прионуги иа какав рад Од тог предходног иапрезаља од те „111186 <1е ћајпс" можс иас, у неколико бар, ослободити уредност у часовима рада Тиме смо у могуЈшости ла уштедимо много снагс. Па онда кад смо неК мозак навикии, да ради у одређено в]>еме, и наш се организам свикне на тај ред тако, да се рад јавља као потреба, коју можемо назвати духовном глађу. А то није Фаптастичпа утоппја хуманога психијитра, јер нотврде за то имамо и код многих писаца, којима је рад прека потреба као и ваздух. Жорж Сашг, на пример, научила је да одређен број часова посвети писању. Ако један роман сврши нре одређеног временаЈ опа рад нрекида само 0111% кад треба да запали цигару, и одмах наставља радити дал,е. Ако јој каква околносг смета да за столом одседи редовне часове рала, она би се осећала нелагодпо, као какво грешно 1)аче. III У оншге, ближе иознанство с обичајима и иавикама великих уметиика л мислилаца, при љихову раду, модае служити као нарочити доказ да рад, ако и усиљеи али сиетематичан, не само што не изазива замореност, већ напротив, често се уједно и лечп. Мишле је до тридееете године иатио од пеизлечпве главобоље: Приписивао је то заморености уелед неирекидиог читаља и школских часова, био је наставник. — Због тога он оде у Италију на шеет недеља, да се одмори, али се иије иомогао. Тек је онда оздравио кац је ночео да пише своју чувепу историју. Продуктивап ])ап добро је утицао на љегов мождапи анарат. Био је неуморни радиик, шесг часова дневно нисао ,јс. Скоро толико исто је времена трошио на збиран.е грађе из архива и библиогека. Али, но речима љегове жене, тако наирегнут рад креиио га је све више. И тек кад му је дело било готово осетио је умор. Оида оде у село, и тамо се у брзо опоравио. Иго, чији су списи пупи одушевл.еља и надахнућа, радио је као какав канцеларист. „Он је надахнуће иотчинио навици, те се свако јутро од 7 до 12 часова свети огаљ морао спустити иа љегову главу." Тако вели о љему Флерн, с осећаљем поштоваља и усхићеља; он се клаи.а такој моћи и сиособиости управљаља својом мишљу. Ту способност пцје Иго губио у најтежим часовима живота. А тешких часова имао ,је врло много, и као грађании, и као нородичан човек. Инак сви удари судбе нису му одузели снаге, већ су га шта вигае јачали, освежавали љегову творачку мисао. и давали више сиаге уметничким облицима, у којима је он опет налазио излаза својем тешком расположељу.

Балзак је радио стрпљивије и дуже од свију, а сам је знао, да му је но природи љеговој. више свега био нотребан мир и уживаље. То му ииак није сметало да нише но 16 часова дневно, и да живи умерепо, да ироводи време у раду и да .је увек уздржљив као гато треба да је какав моиах. Младим својим пријатељима, који су тек ночиљали нисати, нроноведао је ои сурову литерарну хнгијену. Треба да се за неколико година одрекну живота и света, да пију само воде, да лежу у (Ј часова у вече, и да устају у 12 часова ноћу, а да раде до зоре. Што је главно треба да живе нотпуно умерсно. Таква ироповед снисатељског аскетизма, изговарана је толико жарко и уверено, да су млади л>уди тврдо иамеравали да тако и учиие. Лли разуме се, намера је остајала само намера. И Дима-отац, кога (обичпо) знамо као човека лакоумпа. безбрижна, створена за уживаље. радио је сваки дан (редовно) тачно као часовник. (Сваки дан) устајао је ов рано, и нисао је све до ручка, с малим прекидом око доручка. Али га тај рад нпје умарао и није му ништа еметао да вечери нроводи вееело у кругу другова и лепих жеиа, и да их осваја својом пеисцрпном и ведром духовитошћу. Кад би оеетио настуи умора и клонулости, игаао би у лов, или на какав краћи нут. и узгред разгледао сгаре градове и дворове, гато ум је потребпо било за романе. Патио је од неке мучпе унутрагаље бољке, и за време најжегаћих болова. ои би седао за сто и заборављао се у раду. IV. Флери тврди да рад не еамо гато растерује умор и лсност, већ спасава од туге и зловоље. „Творачки умови по својој природи пе м.ргу да буду суморни и зловољни. Ма како очајно било љегово иисаље, ииак у самој дубини, некако на дпу љихова дела, увек се оиажа неугасна л,убав животу и тврда вера у бољу будућност." Флери узима као знак певрастеније и опу неосновану, неодређену суморност, онај необични неспмизам, тако расирострт у другатву. „Песимизам, тј. увереље, да зло превргаује меру добра, обично се код културна човека налазк у нопоередном односу према научним зпаљима и уметничким утисцима, прикупљепим у љегову мозгу; и у обратном односу нрема количини потрогаеног у мпог рада. То изобиље утисака изазива осећаље тегобе и клонулости, а за љих је везано п еуморно расноложеље. „Сумља, нерегаљивост, леноет, етрах, еета, жалост, све су то знаци мождане изнурености Истина те иојаве изазива каткад и само какав озбиљан моралан узрок. Помоћу узбудљивих срестава — лекова, масаже, лечеља водом, електрисања вегат лекар може да промепи болесниково расположење. Кад му одреди начин живл>еља (разуме се који ће одговарати болесникову стаљу), и кад му иостунно развије, тако