Звезда

Б р . 73

Уђоше у собицу, она седе на креветац а Милица клече да је изује, па бризну у плач Топлина речи Нериних раскравила је љене сузе. Од кад је она није изула! Нери клонуше руке и падоше на њену главу. Бог јој даде анђела у срце те јој рече нежно, матерински: — Не нлачи, чедо моје. [наставиђе ее) С| ИЗ „ЈАДОВШ ПЕСША" Песме моје, бледа слико Бурних жеља, таштих нада, У заносу нрвих снова Замишљах вае друкше млада. Где је осмех душе моје Први снови младих дана, Где су песме што су текле Из срца ми раздрагана? А где боли ? натње горке Заношљнви сјајни пади, Где се скрише нежни сновн Љубав жарка, живот млади? Песме, песме, ви сте само Бледа слика мојих спова Ох зашто си и ти бледа II есм > моја, песмо гова? Имстл.

ЈЕЛЕНИН МУЖ !' 0 М А Н наиисао Ђовани Верга (насгавак) — То је његова страст, — рече бароница. Пси и пушке ! ни о чем другом и не мисли Хо1)у да га оженим, да му окренем мисли на друго што год. Женске беху обориле очи к земљи и држаху своје чипкане руице у рукама, на којима беху рукавиие. Према Јелеии је имала велику симпатију. Водила је за руку, називала је сиојом кКерком и говорила јој: — Х оћу да тражнм мом Пенпну тако лепу жену као шго сте ви. Али нећу варошанку, јер се варошанка не бп могла навикиути иа село, а ја док сам жива нисам рада раздвајати се од свог сина Шта ћете, јединац је ! За тим јој показа у његовој соби изнад распремљене посгеље слику једт г смеђег и дежмека#тог младића, који је личио на оиу госноду у нразннчиом оделу, и рече: — То је Пенино !

Јелена га иосматраше више из учтивости; она прозбори неколико речи, којима није ништа казала. Пеншп је изгледао кпо и свн други, само што му је коса била иаковрџана п нарочито зачешљаиа за ФОтограФпју. Имао је на себп каиуг, који као да је хтео бити варошки, за тим оковратник н мавдну, које је Јелена впдела само у Алтавилп. За тим је опет немо посматрала бароницу, која је с људма разговарала о берби маслина, о угарењу њпва н о вашарским цепама и готово с материнском добротом занпткивала жене о њихним радовима Беше то мала, сува жеиа с иаочарима на носу, која је од смрти свог мужа ненресгаио носила црннпу, с кецељом од зелене свилј п једнпм малим црним шалом, који би прекрстила преко груди Имала је мало браде, да судећп по њеном њчхању у ходу, човек бп рекао да је целог свог века била на коњу. Онима, који су јој саветовали, да се у своје сгаре дане мало одмори, говорила је: - Пепино нема никога другог, ко бн на његове ингересе иазио. Кад не би било мене, жива би га појели Све су то сами лоиови! То зпаге боље од мене, драгн прнјатељи! Кад су се кренули, испратн их <на до напоље и сгаде маваљиватп, да им да двоЈицу слугу с Фен>ерима, и чнт I се већ беше смркло Варошанка ће се плашити у ово доба но нашим пољима. Ја се не бојим ни од чега; овде ме, хвала Богу познаје све живо. Жао ми је што није овдс Пеппно Сврнпте се другп иут. кад се овпм крајевима прошетате Дођите на Св Маргина, па ћем) тада кушатп ново впно Беше се спустила ноћ, густа иомрчина обавила је све зграде а иад Гоком, која је изгледала као какав огромни облак, трепера у небројене звезде. Живогиње су ипле нолако за Фењернма, што их ношаху вођп Овде опде свеглуцпе која свећпца кроз мрак и кад го I човек застапе, чујс како вода у долинн иснод ж'уња тихо жуборп и како жабе далеко у равници крекећу. Овда онда чуо бн се из дал.пне лавеж паса п Јелепа бп ла:о -задрхтала као од ирве јесен»Ј хладноће На једаннут се зачу коњски топот — То је барон 1 рече један коњушар „!оле на стазп залаја п насрну један пас. Мало носле појави се дон Пеппно као нека црна авет на свом Наполптмпцу, а за њпм два коњушара, чнјн су се карабини сијали у мраку. Неко из друштва га зовну н барон заусгави Коња, да ноздравп женске. Били смо у вашој внли, рекоше му. — Ово је та страна госпођа. Доп Пепино држеКи шешир у руаи сјаха с коња, да поздрави госиођу. Изгледао је огромаи иа светлости Фењера, који су га оздо освегљавали, али бно је бојажљив као неко дете Јелена беше тек климпула главом. Барон иредаде узде једном коњушару. За тим настави разговор дигпувши ногу иа један камен, а стари слуга клекну п]>ед његн да му скипе мамузе, погнувши седу главу над цицеле свог госнодара.