Звезда

БРОЈ 81

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 12 СЕПТЕМБРА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И че I вртком и иедељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЈ1И 1 КРУНА

Чретплату ирпмају све иошге у Србији и иностранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Притплату трева слатн : Уредништву ,,3везде и Мнежев Саоменик бр. 9.

НЕПЛАЂЕНА ШКША не примају СЕ

Рукопиои не вра^ају се. уредништво се ндлази : Кнежев Сиоменик бр. 9.

врој 1^> пр. дин.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 15 ПР. дин.

М Р А К бајрон препевао Д. Ј. Димитрмјепп}.. Ја усних сан — страшан и грозаи: Сунце на мутиом небу потамне, Без јасна зрака звезде слетоше, Кроз вечну тмину јурећ' без сврхе', Задрхта земља у тој страхоти, Нрскоше па њој санте ледене; И час 1с6 муња за часом лети, Ал' мрач све веКи... нема освит.а, Ниги зорнца с нлавог истока Да сво.је рујно лице промоли!. . А људи дршћу у том ужасу, Ум им се мути, а крвца леди, И страсг пређапава што срца пали На мах утрну. .. А успе шапћу тиху молитву, Да им с пегока зора заоуди, Да зрак супчани таму одагна; Ал' мј>ак све већи!.., Дворови царски, сјајне налате, КоЈхибе мале сламом н крите Батра је беснпм пламом иојела, И свуд згариште пусто остал . Горе градмви, — куле високе (I великим треск м л ме се, руше, А л.уди стрене, од страха дршћу Иа се у једно јато збирају. Где кућа гори тамо иолете Да један другом лице сагледа, Да им бар пламен с њиних кровова Таму разагиа! .. 0, срећни беху они народи К јима вулкан иламом блисгаше. И у том мраку сав свет сграхује, Па једном на ом живот иодиже... И шуму ве]1 је нламен зграбио, На је зубима врелим загриза, И за час тили у прах, пепео Са страшним треском џини падају. А лице л^удско ири задњем нламу Ватрице што се тихо гасила Беше страхотно !. .

Неко на црној земљи лежагае Покрнвши очи г рко плакаше; Неко на руку лако наслоњен Сеђаше мирпо смешећ' се злобпо; А неки јуре, гмижу, преврћу II / праху хладном згаришта иустог. И људи у том страху безумном Гле аху тужно па неб > глухо Што се к'о покров шпри мргвачки Над земл.ом мртвом. Зубима шкрипе, клеца колено, Проклињућ' себе на иепео хладни Падају сви... Пгице са криком Над пусто у земљнм ниско нрелећу МашуКи црним крилма спаљеним, А звери дивЈве у тој страхоти У С1адо су се збиле плагаљиво; И змије сикћу носред гомиле, И мирпо пузе, нико не преза, Отров страхотпи већ је усахи'о... А л.уди свуд их гла аш тукоше Да се нрихраие .. Пламеп ноново Букиу, распали борбу ужасну: Крвљу је купљен сваки залогај, Па к<1 шга зграби одс па страну Да га нождере .. Неста Јвубави... И земља црна бегае препуиа Страшном, ужаспом мпшл.у једином : Смрт, смрт!... А гладни људи 1 ј ' о звери бесне, Очи им ливље крвца покрила, Па шкрине зубма — глад их умори, Један за другим брзо издшпу ; Ал' црна земља иигата не прима У недра своја: ни трун меснати,* Ни кости голе Глод'о је скелет један другога!.,. И нси од глади беснећ' ужаспо, Са свога газ е мес ) дрпаху, Па да глад тиме дивљу засите. А један само пас оста веран Свом мртвом газди.. с трупа његовог Звери и људе гладне гоња пе, А с тужним ниском, с дивљим урликом Његову хладну руку лизаше,