Звезда

Б4>. 95.

стр. 759

Приступам сада право к ономе што видам у та три своја ромава и њихову општем смислу. Горе сам споменуо да видим не три ј омапа него једаи. Сви су ови везани једном општом нити, једном консекутивном идојом прелаза од једне епохе рускога живота коју сам преживео ка другој, и ре®лексом рбихових појава у мојим сликама, портретима, (ценама, ситним пг.јавама и т. д. Пре свега треба се сетити и објаснити себи ово: ако су личности гашчне, оне ће јамачно у себи реФлектовати више или мањс и епоху у којој живе, због тога су и тииичне. То јест у њима се огледају као у оглсдалу и иојави друштвенога живога, и обичаји, и стање. А ако је уметник сам дубок то ће се у њима показати и психолошка страна. На дубину не претендујем, журим се приметити да је и сувремена критика опазила већ у шт.чмпи да ја нисам дубок. Ја сам и средина у којој сам се родно, васпитавао, живео, све то, несвесно, ре®лектовало се у моме уображењу као што се каткад у малом рибњаку огледа огромна околина: и разастрто нобо над рибњаком са разноврстим облуцима, и дрвеће, и брдо с каквим зградама, и људи, и животиње, и кретање, и непомичност, све у минијатурним сликама. Тако се и нада мном и над мојвм романима вршио овај прости физички закон готово неприметним за ме путем. Када сам нисао Обичап догађај ја еам, дакако, имао у виду и себе и многе друге који су као Ј1 учиди код куће, или на университету, који су живели у затишјима вод крилом добрих матера, и који су се потом одвојили од неге, од домаћега огњишта, исираћани сузама (као у првим главама Обичнога дога^аја), и који су се јавили на главној арени радљивости, у Петрограду. И овде у сусрету мекушнога, леношћу и госпоштином разнежена синовца с практичним стрицем, иЈражен је наговештај на мотив што се истом стао појављивати у најживљем центру у Петрограду. Мотив је овај у слабом светлуцању сазнања о прекој потреби рада, сравога, не рутивирана ио живога рада у борби са сверуским застојем. То се огледало у мом маленом огледалу у средњем чиноввичком кругу. Без сумње је то исто у таквом истом духу, тону н карактеру, само у другим размеркма, бивало п по другим, и вишим и нижим СФерама рускога живога. Он је досгигао знатан ноложај у елужби, он јо даректор, тајни савегник, и сем тога носгао ]е и Фабрикант. Тада, то је била смела иовина, мало те не иопижнње, (не говорим о нлемићским Фабрчкама, које су улазиле у број нородичнога имања, давале се под закуп, и којпма не саме снахије нису занимали). Тајни саветници мало су се решавали на то. Чин није доиуштао, а знање трговца није било ласкаво. У борби стрица са синовцем огледао се и тадашњи тек почет нреврат старих појмова и обичаја: сентименталности, карикатурнога претеривања осећања пријатељетва п љубави, поезија беспослице, нородична, и домаћа лаж усиљених, лажних осећања (на пример, љубави са жутим цвеЛем старе уседелице тетке итд.) нразно траћење времепа у иоходе, у непотребно гостоприметво итд Речју, сва ока нра,.на сањалачка и а®екга гцона страиа старих обичаја с обичним младићким заносом прел.а он.<м што је високо, ведико, изврсно, срема еФектима, са силном

жељом да се то искаже у бомбастој нрози, а особито у сгиховиМа Све се то преживљавало, одлазило, јављали су се слаби проблесци нове зоре, нечега трезвенога, акгивнога, потребнога. Прво тј. старо иЗнесено је у личности синовца, и због т01а је он испао рељеФнији, јаснији. Друго тј. трезвено сазнање о неопходности рада, труда, зпања, изражено је у стрицу; али се то сазнање тек ра1)ало, показали се први симптоми, било је далеко од потнуна развитка, и појамно је што се начело могло изрази и слабо, ненотпуно, само кмје где у оделитим лицима и маленим групама, те је и личност стричева изишла блкђа од синовчеве. Нада, девојка, предмет Адујевљеве љубави, била је такође израз свога времена. Она већ није безусловно иокорна кћи ма каквих родитеља. Њена је мати слаба, иред њом и једва је кадра сачувати само (1есогиш материна ауторитета и ако уверава да је строга ма да Кути, и да Нада тобож неКе без ње крочити ни корака. Али то није истина, она с.чмо осећа да је слаба и слепа дотле да допушта кћери одношаје и с Адујезом и с граФОм не ноимајући у чему јо ствар. Кћи је за неколико корака напред од матере. Она је без нитања. заволела Адујева и готово то не скрива од своје матере или ћути само из пристојности, сматрајући да је њено право да упј >авља како хоће својим уиут/>агињим светом и самим Адујовом, којгам је, пошто га је добро нроучила обладала и командује. То је њен послушни роб ве жан, добар, бескаракгеран што обоћава нешто, али сам^љубкв, прост. обичан јуноша каквих је свугде — легион. И она би га узела, удала би се за њ, и све би ношло обинним током. Али се јавнла личност гра®ова, свесно умна, вешта., сјајна. Нада је увидела да се Адујев не може с њим поредитн ни по уму, ни по карактеру, ни ио васнигању. Ната пије стекла у свом животу сазнања ни о каквим идеалима мушкога достојанства, снаге. Тада нијо ни било тнх идеала као што није било никаквога еамосталнога живота. Ољегин и нодобни њему, ето то су били идеали тј. кицоши, лавови који су презирали ситан рад и нису знали шта да раде са собом. Имала је само да види како млади Адујев није снага, како се у њему нонавља оно што је видела хиљ-аду нута у свих других младића с којима је играла или мало кокетовала. Она је за тренутак ослушнула његове стихове. Писање стихова било је тада диплома за интелпгенцију. Она се надала да се ту крију снага, таленат. Али се показало да он пнше једва сношљиве стихове но да за њих ннко не зн.а, и да се још дује на граФа зато што је он прост, уман и држи се достојанствено. Онаје прешла на страну после/ њега. У том је био свесни корак руске девојке, нема еманцаиација, протест против немоћна мајчина ауторитета. Ну ту се свршила та еманцинација. Она јв сазнала, али то своје сазнање ннје аретворчла у дело но се зауставила. у незнању. пошто је и сам историјски моменат био моменат незнања. Нико јо .и није знао шта да рад I са собом, куда д* иде, шта да ночне. Ољегин и њему по добнн „мдеали" само су чамоли у беспослици, не имајући одређених циљева и рада а Таћане нису знади,