Звезда

стр. 7 60

3 В Е

бр. 95

— Шта ће из тога да изиђе? У стразу пита Адујев Наду, гра® се не жени ? — Не знам. одговара она тужно И доиста није знала Рускиња девојка како ће да поступи свесно и рациоиално У том или другом случају. Она је само нејасно осећала да може и да је време протестовати против удпдбе њене ао вољи родитељској и само је могла несвесно дакако, као Нада, изјавити тај свој протест, одбацивши једнога и пренесавши осећање на другога, Ту сам је оставио. Вите ми наје била потребна као тип, а као личност није ме се тицала. И Бјељински је једаред приметпо то „Докле му треба, дотле се њом и забавља, а после је остави." А мене су питали многи шта је било с њом даље? Откуд ја знам ? Ја сам цртао не Наду но Рускињу девојку даиога круга те еаохе, у дани тренутак. Сам лично нисам познавао никакве Наде, или сам познавао многе. Рећи ће ми се [како је она, као и друге личности, бледа и како ни једне не образују типове! Можда је тако, о том се не могу препирати. Говорим само што сам сам под њима разумевао. Почетком четрдесетих година када сам замишљао и писао овај роман, нисам још сасвим јасно могао прозрети у народни нериод, који се тек приближавао, али који сам предосећао, јер наскоро после штампања Обичнога догчђаја, у Сувременику 1847. г., менп је у глави већ био готов план Обломова, а 1848 (или 1849, не сећам се) штамп о сам у Илустровапом зборнику, који је излазио уза Сувременик , и Сан Обломовљев , ону увертиру целога романа, дакле, ја сам преживљавао у своме уображењу и тај период и захв.чљујућп својој осетљивости предосећао сзм шта ће бпти даље. Сад могу одговорити „шта је било с Надоч". У Обломову Олга није нико други до Нада друге епохе, Но до тога ћемо доћи ниже. Адујев је свршио као већина тада: послушао је стричеву практичну мудрост, примио се службе, писаоје и по новинама (али већ не у стиховима) и иреживевши доба младићких заноса заузео је у служби леп положај и дебро се оженио, речју, свршиј човек свој посао. У чом је и Обичан догађ јј. Он је у мојим књигама арва галерија што је служила као предворје народних двеју галерија или аериода рускога живота, тесне свезаних међу собом тј. О^ломова и Обронка, или ( на и Бу/јења. Могу ми нриметати да се дуго пре мене налазе наговештаји на сличне одношаје међу личпостпма, као што су код мене у Обломову и Обронку и делом у Обичном догађају, у вашега. великога песника Пушкина на пр. између Таћане и Оњегина, Олге и Ленскога и т. д. (наставиће се) -аајмн && КЊИШБВНОСТ Данас, 4. ов. месеца, почиње у име Бога, излазити Звездина Библиотека. У данашњој, првој свесци донела је

почетак Козака, кавкаске приповетке Ј1ава Н. Голстоја и Дуг новелу чувенога Францускога писца Жака Нормана. Сама. садржина ове свеске служи за препоруку. А ми ћемо се, са своје стране, потрудити, да потпуно одговоримо задатку, која смо себи поставили нокрећући -Звездину Библиотеку. Свеске се продају на комад, а цена је свакој само десет пара динарских. Ко жели. може се и претплатити. Месечно стаје за Београд 80 иара дин., за унутрашњост и иностранство је- „ дан динар или једна круна. Адреса је: Уредништву Звезде, „Коларчева" улица, број 10. — Београд. т —

НАРОДНО П030РИШТЕ

Године 1869. октобра 30. отворено је данашње Народно Позориште. Унрава Краљ. Срп. Народног Позоришта нрославила, је тај по нашу културу значајни дап, нре пет година, свечано као 25-годишњицу опстанка Народног Позоришта; а овом приликом, кад се вавршује 30 година, намерава интнмном домаћом слазом, са позоришним пријатељима, сетити се с дубоким ноштовањем неумрлога Кнеза Михајла, оснивача Кнеза Михајла, оснивача Народног Позоришта, и осталих ко;и су за њ радили. Према своме карактеру прослава ће се ова ограничити на два вечера. У главним цртама програм је првог вечера овакав: после нове увертире г. Јенка иод насловом Александар, следоваће декламаиија у славу Кнеза Михајла од г. Драгомира Брзака, а затим ће имати нрвн пут реч у Народноме Позоришту онај, који је тако рећи одгајио у повоју српски театар Јоаким Вуић. Увод у два Вуићсва комада чиниће нарочити иролог у његов спомен од г. Мил. Ј. Митровића, и језна песма у славу Вуићеву, коју је нарочито за ту свечаност компоновао г. Сг. Бинички. Друго вече даће у одломцима развој српске драмске литературе, који се надовезује на Вуића. Упоредно с књижевношћу приредиће се и хрополошки преглед срнске музике у колико буде могуће. Прослава иочиње у нонедељак 8. новембра, а заврвршује сутра дан 9. новембра. Улазнице се могу добити оа 5. новембра са доплатом за ложу 2 динара, а за сва остала седишта по 0'50 дин.

РЕПЕРТОАР Четвртак, 4. новембра: Гордана ускокова љуба, глума у четири чина од Др. Лазе Костића. Субота, 6. новембра:■ Вазантазена, драма у пет чинова, написао краљ Судрака, по староинђијском израдио Емил Иол, иревео с немачког Мих. Р. Поповић. Недеља, 7. новембра: дневна представа: Протекција, комедија у пет чинова, написао Бранислав Т>. Нушић. Вечерња представа: Чгичар, онерета у три чина, од М. Веста и Л. Хелца. Музика од Карла Целера.

СадГЖЗЈ ; п Од Уредпиштва". — ..Гробови ". (песмаЈ — ,Србинчеви " (наставак) — — „Јеленим муж" (наставак). — „Козак". „Боље н:ад негс н икал" — ( наставак „Књнжевиост'" — „Народио 11ојораште % \ ЈЗ ласшлк : С х. М. ЈВ есјвлиновшц — Ш хамнлрија С вех Ц иколића О јз В еи . Б р. 2. — уредник Јазко М. Ј еселиновии-.